Obračun poslanika oko oružja i municije

Ograničenje posedovanja broja komada municije na stotinu vlasnicima legalnog oružja za ličnu bezbednost bilo je juče predmet oštre polemike u Skupštini Srbije tokom rasprave u pojedinostima o Predlogu zakona o oružju i municiji. Opozicionari su amandmanima tražili povećanje broja komada municije „makar na 500”, tvrdeći da su zakonskim rešenjem kažnjeni legalni vlasnici, jer je „to dovoljno samo za dva treninga”. Ministar pravde Nenad Vujić odbacio je tvrdnje, navodeći da je zakon usklađen s evropskim standardima i da predstavnici udruženja, koji su učestvovali u izradi zakona, nisu imali primedbe”.

Branko Lukić (Mi snaga naroda) kazao je da nije jasno „zašto je broj metaka za oružje za ličnu bezbednost ograničen na sto” i dodao: „Do sada je broj metaka na oružni list bio neograničen, a ne postoji nikakva bezbednosna evidencija koja bi pokazala da je to prouzrokovalo neke probleme. Nejasno je zašto je broj metaka ograničen na sto godišnje, ne zna se da li je bilo neke terenske provere. Ako, na primer, imate pištolj za ličnu bezbednost i pištolj za sport – za sport možete da imate hiljadu metaka – ako dođe kontrola, pošto su pištolji istog kalibra, mogli bi da ustanove da imate 900 komada metaka više. Morala bi se makar takva situacija u zakonu pojasniti. U sledećem članu propisano je da se municija mora čuvati u sefu, odvojeno od oružja. Dakle, potrebna su dva sefa. Ukoliko dođe provalnik, vlasnik stana zamoliće ga da sačeka dok on ne otključa sefove i spremi oružje. Dakle, ne da je rešenje nelogično, nego je nebulozno, jer nikakve koristi od oružja za bezbednost nemate.”

Petar Bošković (Srce) predložio je da se broj metaka poveća sa 100 na 500, „do 2015. godine smo imali ograničenje na 500, a od 2015. nema ograničenja”. Kazao je: „Onaj ko je ikada pucao iz pištolja zna da je na jednom običnom gađanju, samo da biste upucali oružje, potrebno 100 do 150 metaka.”

Ivana Rokvić (NPS), kazala je: „Nemamo problem s delom člana koji kaže da se municija za oružje za ličnu bezbednost nabavlja samo uz prethodnu saglasnost nadležnog organa. U redu je i da se u toku godinu dana izda samo jednom, ali predložili smo da se broj komada municije poveća sa 100 na 500. U poslednjih 30 godina imali smo sve restriktivnije zakone, a u poslednjih 20 godina oduzimanjem legalnog oružja, broj legalnog je spao sa milion i sto hiljada na 520.000 komada. Zašto ulažemo amandman? Ukoliko se oružje ne trenira, ono postaje beskorisno, vlasnik oružja koji ne trenira više nije čak ni bezbedan i postaje opasnost i za sebe i za okolinu. Dakle, sto metaka je dovoljno – i to zna svako ko je jednom otišao da gađa – za dva zagrevanja, bukvalno za dva treninga i to samo za zagrevanje. Svaki sportista ovo može da vam potvrdi.”

Odgovarajući na primedbe, ministar pravde Nenad Vujić je rekao: „Što se tiče odvojenog čuvanja oružja i municije, jasno je navedeno da može da postoji i jedan sef, samo u posebnoj pregradi koja je zaključana unutar tog istog sefa. Što se tiče broja komada municije, sadašnji broj je sto komada, a tokom izrade ovog zakona udruženja koja su učestvovala nisu imala nikakvu vrstu prigovora na ovaj broj, to se vidi iz zapisnika sa sednica radne grupe. Što se tiče dela vezanog za legalno i ilegalno oružje, zakon reguliše legalno posedovanje oružja i municije i sve što nije u sklopu ovog zakona potpada pod Krivični zakonik. Zato paralelno sa zakonom o oružju i municiji usvajamo i izmene Krivičnog zakonika koje bolje regulišu ovu materiju. Isto tako je na tragu oštrije kaznene politike za bilo kakvo ilegalno posedovanje oružja i municije. Tako da je jasno opredeljenje Srbije. Što se tiče tendencije zakona, on prati tu tendenciju u Evropi, a to je da je pristup dozvolama za oružje nešto restriktivniji. Naravno, organi imaju diskreciono ovlašćenje da dozvolu povuku, to je uvek stvar procene, a zakon predviđa i proceduru ukoliko neko nije zadovoljan tom procenom. Isto tako, kada govorimo o broju komada municije, nemojmo brkati nešto što je za sportsko oružje i nešto što je za ličnu bezbednost, to su dve različite kategorije. Zakon je dosta usaglašen i s onim što su sportska udruženja i udruženja lovaca izrazila kao mišljenje.”

I većina ostalih opozicionara je imala slične amandmane, koje su obrazlagali i na primerima, ali držeći se materije kojom se ovaj zakon bavi. Bilo je, međutim, i onih koji su drugačije diskutovali, kao Marinika Tepić (SSP), koja je govorila o roditelju negovatelju, REM-u... Predsednica parlamenta Ana Brnabić više puta ju je upozorila da je načelna rasprava završena, da se raspravlja o amandmanima na Predlog zakona o oružju i municiji, Tepićeva je odgovarala da ona ima pravo da u okviru svog vremena ima širu opservaciju, „doći ću do zakona”, Brnabićeva joj je odgovarala da je ovo rasprava o amandmanima, „znate poslovnik, imate dosta iskustva”... Tepićeva nije odustajala, pa joj Brnabićeva nije dozvolila da nastavi.

Poslanici su raspravljali i o amandmanima na izmene Krivičnog zakonika, a najviše diskusija odnosilo se na mogućnost uvođenja novog krivičnog dela u vezi s obukom maloletnika za korišćenje vatrenog oružja i o pooštravanju kaznene politike za nelegalno držanje i nošenje oružja.

Ministar pravde Nenad Vujić rekao je: „Stav Vlade je da kaznena politika mora biti dodatno pooštrena. To je zaključak radnih grupa formiranih posle tragedije u ’Ribnikaru’ i stav Vlade Srbije. Istovremeno, to je i trend u Evropskoj uniji kada je reč o nelegalnom držanju i nošenju oružja – podizanje zakonskog minimuma i maksimuma, uz zadržavanje dovoljno širokog raspona koji omogućava individualizaciju kazne u svakom konkretnom slučaju.”

Uroš Đokić (NPS) rekao je da treba uvesti još jedno krivično delo u vezi sa obukom maloletnika za korišćenje vatrenog oružja. Naveo je: „Razlozi za podnošenje ovog amandmana ogledaju se u potrebi da se regulišu društvene okolnosti i u tome da je potrebno da se reguliše društveno-pravna opasnost koja je nastala u periodu za nama, jer setite se nemilih događaja i scena koje su se dešavale. Postoji potreba za pojačanom krivičnopravnom zaštitom dece koja nisu navršila 14 godina života, a kada je reč o deci, preventivno dejstvo mora imati prevagu.”

Ana Oreg (PSG) rekla je da vlada nije jasno i odgovorno uredila pod kojim uslovima maloletnici mogu da dođu u kontakt s vatrenim oružjem i da se obučavaju za njegovo korišćenje. Kazala je: „Zakon formalno uvodi zabranu, a ostavlja ogromnu rupu. Maloletnik od 14 godina može da koristi određene vrste vatrenog oružja ako je član sportskog streljačkog kluba, ali se ne traži da je određeni period član, da je registrovani takmičar, da zaista učestvuje na takmičenjima, da ima potvrdu nacionalnog saveza, niti da prođe posebnu zdravstvenu, psihološku i bezbednosnu procenu. Dovoljno je formalno članstvo u klubu.”

Ministar Vujić je rekao da je Ministarstvo pravde dostavilo i u Briselu se nalazi oko 90 i više članova Krivičnog zakonika koji treba da se menjaju. Istakao je: „I juče sam rekao da se predviđa obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja. Tako da je taj član već u procesu. Naravno, pošto je to deo i evropske agende septembra meseca, mi smo i poslali sve ove izmene Krivičnog zakonika Evropskoj komisiji i čekamo odgovor o usklađenosti kod EK svih tih članova, između ostalog i ovog jako bitnog, a to je obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja. Ministarstvo pravde ni Vlada Srbije ne čekaju da dobiju mišljenje za svih 90 članova, nego, čim se dobije za određeni član, dolazi se u Narodnu skupštinu sa predlogom izmene.”

Poslanici su počeli raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o roditelju negovatelju, kojim se prvi put nezaposlenom roditelju deteta sa smetnjama u razvoju uvodi naknada od 65.000 dinara mesečno, uz uplatu doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje. Kao i u načelnoj i u raspravi o amandmanima na predložena rešenja, više je bilo reči o tome ko više brine o roditeljima negovateljima nego o konkretnim rešenjima, uz mnogo ličnih uvreda na račun, pre svega, resorne ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, koju je, između ostalih, Tatjana Pašić (SSP) optužila da joj „uopšte nije stalo do roditelja sa decom sa smetnjama u razvoju”, da joj je „važno samo skupljanje političkih poena, da nije tako, obuhvatili bi i zaposlene roditelje”. Pašićeva je kazala da je ništa „od ove Vlade ne čudi, tu može da sedi bilo ko, pa i Milica Đurđević Stamenkovski, koju sada zovu Milica izdajica.” Predsednica parlamenta Ana Brnabić joj je rekla: „Vi ste na ovakvom zakonu izabrali da govorite o tome kakva je vlada, da dajete političke ocene, da upućujete lične uvrede ministarki i ništa više od toga, na ovakvom zakonu. Ne znam šta bih mogla na to da vam kažem, sve ste sami rekli.” Ministarka je kazala da na lične uvrede neće da odgovara i još jednom je ponovila da se ovo pitanje prvi put sad reguliše, da su roditelji zadovoljni i da zakon nije jednom zauvek dat, „to će se menjati”. Aleksandar Jugović (AV-SNS), koji se juče prvi put u ovom sazivu javio za reč, kazao je da je to učinio jer oseća potrebu da pozdravi donošenje ovog zakona, „znam iz ličnog iskustva i iz iskustva svojih prijatelja sapatnika, koliko je on važan, koliko su zadovoljni, zato puna podrška zakonu.”

Kazna zbog vređanja žena i polemika o tome šta je uvreda

Poslanik Branko Lukić (Mi – snaga naroda) kažnjen je opomenom zbog vređanja žena, zato što je, govoreći o izmenama Zakona o oružju i municiji, rekao da „izgleda kao da ga je pisala žena”. Lukić se kasnije izvinio. Međutim, kratko i oštro, polemisali su Petar Bošković (Srce), Aleksandar Mirković (SNS) i predsednica parlamenta Ana Brnabić o tome šta je uvreda za žene, a povodom objave predsednika stranke Srce Zdravka Ponoša na „Iksu”, gde je za novinarku TV Prva rekao da je „došla sa štajge”.

Lukić je, objašnjavajući svoj amandman, kazao: „Verujte mi da ovo kao da je pisao neko, ne verujem da je to gospodin Odalović (Veljko, v. d. državnog sekretara u MUP-u), pošto on ima previše znanja. Ovo kao da su pisale žene, uz sve dužno poštovanje ženama, koje nikada nisu videle...” Brnabićeva ga je prekinula, rekavši da ne vređa žene, „ne znam šta je vaš problem sa ženama, ali vam izričem opomenu”. Lukić je kazao da mu nije dozvolila da završi, pa krenuo da objašnjava: „Nisam mislio na žene koje se bave sportom ili su lovci. Ali činjenica je da u MUP-u kao referenti uglavnom rade žene, koje osećaju odvratnost prema oružju, što je normalno. Ali je to činjenica i zato sam napravio tu distinkciju...” Brnabićeva ga je upozorila da se vrati na amandman, a ne ko ga je pisao, inače će dobiti drugu opomenu. Lukić je odustao od daljeg objašnjavanja šta je hteo da kaže, a kasnije se javio za reč samo da bi se izvinio. Kazao je: „Već sam se izvinio koleginicama Ivani Rokvić i Slavici Radovanović, izvinjavam se svim ženama u parlamentu i svim ženama u Srbiji.” Brnabićeva mu je zahvalila na izvinjenju.

Sasvim drugačija je bila situacija sa Petrom Boškovićem, koji je diskusiju započeo porukom za Stašu Stojanović (SNS), kojoj je, kako je kazao, hteo, još prethodnog dana, da zahvali „za divan snimak koji je objavila na svojim mrežama”. Kazao je: „Nadam se da ću, kao oficir i džentlmen, imati priliku da joj zahvalim.” Reagovala je Brnabićeva, rekavši: „Moja je obaveza da vam kažem da je, kao oficir i džentlmen, trebalo, pre svega, da osudite predsednika vaše stranke zato što je novinarke nazivao prostitutkama. Ako ste oficir, ili džentlmen, ili i jedno i drugo. Toliko o džentlmenstvu.”

Zahvalivši Brnabićevoj na reakciji, reagovao je i Aleksandar Mirković (SNS): „Ako uzmemo u obzir to da je prethodno izlaganje došlo iz redova ljudi koji na brutalan način na svojim društvenim mrežama vređaju novinarke i goste u emisijama koji im se ne sviđaju, umesto izvinjenja, nastavlja se s vređanjem. Morali ste (Brnabićeva) da reagujete čim je rekao da, kao oficir i džentlmen, želi uživo da zahvali Staši Stojanović. Kako vas nije sramota, nemate vi šta da prilazite Staši Stojanović, da joj se lično zahvaljujete, pogotovo ne lično. Vi biste, da imate časti, izlaganje započeli izvinjenjem svim ženama koje ste do sada izvređali. Staša, nažalost, nije tu, ali mogli ste da kažete da ćete u ime svih koji sede oko vas da uputite izvinjenje zbog one brutalne i monstruozne kampanje, kojoj je Staša bila izložena godinama unazad, sram vas bilo. Dobro je da građani vide da se oni umesto kajanja i izvinjenja ponose morbidnom kampanjom protiv žena i danas ovde.”

Bošković nije dobio repliku, jer je Mirković reklamirao povredu poslovnika, na šta se ne može replicirati, a kad je dobio reč po amandmanu, kazao je: „Hteo bih da vas zamolim da preslušate moju izjavu i ako nađite reč uvrede, ne znam šta da vam kažem. Pri tome, vi ste i juče bili svedoci da se ovde poziva na samoubistvo, to se, naravno ne sankcioniše, ali se zato sankcioniše poređenje tviter naloga sa skupštinskim govorom.”

Brnabićeva je prokomentarisala: „Tviter nalog je javni govor, predsednik vaše stranke Srbija Centar Srce je brutalno uvredio sve žene, ne samo u Srbiji, sve žene, a posebno novinarke i vi to niste osudili. Dakle, ni oficir, ni džentlmen, ni čovek.” Bošković joj je, u okviru objašnjenja amandmana, rekao: „Ja sam od vas očekivao, s obzirom na iskustvo, da ćete sama uočiti da je narušavanje poslovnika kad vređate stranku i vođu stranke, zato sam mislio da ćete mi dati repliku.” Brnabićeva je odvratila: „Ne znam šta bih vam rekla o tom vređanju, ja bih vam rekla da niste osudili mizogine, seksističke, odvratne uvrede predsednika vaše stranke za sve žene, posebno za novinarke. Znam šta je predsednik vaše poslaničke grupe rekao za žene i novinarke, da su prostitutke i da su došle direktno sa štajge, a da vi niste reagovali. Eto, to znam, to sam čula i pozvala i UNS i NUNS i ANEM da reaguju. Nažalost, ni UNS, ni NUNS, ni ANEM još nisu reagovali i stali u zaštitu novinarki.” Bošković je kazao: „Preterujete. Percepcije su različite, mislim prostitutka, povedite računa.” Brnabićeva je odvratila: „Ovo je vama percepcija-neobrijana i neokupana, dolazi sa štajge, to je vama prihvatljivo. U redu je da znam da je to nivo razgovora koji je vama prihvatljiv, zato što ste rekli, pa šta došla je sa štajge. Zamislite da nečijoj sestri, majci kažete: ’E, došla si sa štajge’ i vi to relativizujete. Čekajte, bre, ljudi, dokle ćete da se ukopavate? Bio bi, čini mi se, nešto bolji stav da konačno osudite.” Na dobacivanje iz klupa da ne „piše prostitutka”, Brnabićeva je rekla: „Ne piše, jel’ tako, čitava poslanička grupa stoji iza ovoga? Dobro je da žene i novinarke to znaju.”