Недовршени мир на Балкану брине ЕУ

Побољшање сарадње Србије и Хрватске последњих година, према оцени свих аналитичара, пресудно је за стабилност целог региона западног Балкана. Међутим, стабилност региона и даље угрожавају нерешени унутрашњи односи народа Босне и Херцеговине, одсуство дијалога Београда и Приштине, широко распрострањена корупција, дугогодишња блокада евроатлантских интеграција Македоније...

У разговору за „Политику” Хидо Бишчевић, генерални секретар Савета за регионалну сарадњу, каже да за регион немерљив значај има успон односа Србије и Хрватске, али да је сада неопходно ову позитивну климу претворити у конкретне видове сарадње у економији.

„Усуђујем се рећи да је дошао тренутак да регион мора размишљати о регионалном приступу обнови и развитку. Тешко да иједна национална економија у овим условима економске кризе може сама унутар сопствених граница решити своје најкрупније проблеме. Лепо је видети Тадића и Јосиповића у доброј атмосфери, али било би још боље у ту сарадњу укључити и цивилно друштво, медије, парламентарце, пословне заједнице. Умрежени у ту сарадњу они могу обезбедити да ти трендови буду неповратни”.

На сцени је присутна сарадња локалних Срба и Хрвата у БиХ у смеру који делу међународне заједнице није прихватљив јер се заснива на стварању трећег ентитета. Колико је извесно стварање хрватског ентитета?

Немогуће је очекивати неко одрживо и трајно уставно решење у БиХ на принципу два против један. Једина основа трајне стабилности је ситуација где ће сва три партнера наћи места за задовољење кроз један реалан компромис. Бошњаци и Хрвати су изгубили 15 година не налазећи решење за своје узајамне односе унутар Федерације БиХ и последњи је тренутак да се нађе формула у којој ће хрватско национално питање у БиХ бити решено уз поштовања уставне категорије суверене конститутивне равноправности хрватског народа у БиХ. То може да се уради кроз територијалну конструкцију или кроз институционалну заштиту хрватског народа од прегласавања и мајоризације.

Да ли постоји потреба за ревизијом Дејтонског споразума?

Међународна заједница осећа становити замор од БиХ и у неколико наврата је покушавала неком викенд интервенцијом да учини неки помак. Она је разочарана чињеницом да политички лидери у БиХ не успевају сами да покрену ствари из ове предуге летаргије и статуса кво у БиХ, који може бити изузетан опасан у контексту веома јасне економске кризе и у позадини ових збивања који се догађају на рубу Средоземља. Појачан ангажман међународне заједнице, нарочито Немачке, одражава стратешку забринутост ЕУ од недовршеног мира на Балкану у контексту ширих немира на геостратешком рубу Европе. БиХ је заиста поново историјска тачка трајне европске безбедности и стабилности. Посебну одговорност имају политичари у БиХ јер они у овом тренутку обликују будућности нараштаја који долазе. То може бити у облику сценарија тихе ерозије, сценарија латентне експлозије или сценарија једне упорне еволуције у смислу дијалога и прављења компромиса.

Какви су изгледи за затварање канцеларија високог представника (ОХР)?

Иза целе приче око затварања ОХР се крије питање ко шта очекује од ситуације у којој ОХР не постоји. Међутим, сматрам да је изузетно важна брза трансформација ОХР у снажну мисију ЕУ, односно канцеларију специјалног представника ЕУ у БиХ.

У контексту европских интеграција, колико ће бити неопходно да се свака држава суочи с проблемом корупције на највишем нивоу?

Апсолутно. Усуђујем се рећи да је то најважнији критеријум за будуће чланство у ЕУ, због жеље ЕУ да се заштити на сваком нивоу од било какве могућности безбедносне претње, а корупција је постало питање националне безбедности. Регионална сарадња као тест будућег понашања у оквиру шире заједнице и борба против корупције као питање националне безбедности постали су кључна питања европских интеграција. У Савету за регионалну сарадњу смо завршили Регионалну стратегију за борбу против корупције и организованог криминала која би требало да крајем марта буде усвојена на министарском састанку у Црној Гори. По први пут постојаће заједничка стратегија на овим просторима са заједнички договореним механизмима мониторинга примене те стратегије.

Каква је Ваша процена успешности преговора Београда и Приштине?

Иако сада можда није најповољнији тренутак, с обзиром на изборне године и унутрашњополитичка збивања, дугорочно било би изузетно корисно уколико у наредних неколико месеци почне тај дијалог. Кад нема дијалога одмах се обнављају фрустрирајући елементи у узајамним односима али и на унутрашњополитичким сценама. И то онемогућава да се енергија усмери на кључна стратешка опредељења односно чланство у ЕУ. Међу обичним људима постоји потреба за тим дијалогом јер постоји на десетине нерешених питања. Постоји интерес и са становишта регионална сарадње јер, на пример, Цефта не функционише, Савет за регионалну сарадњу функционише на основу ад хок решења, док готово завршен уговор о транспортној заједници југоисточне Европе не можемо да потпишемо због недостатка дијалога о тим практичним питањима. Истовремено сви желе сарадњу у изградњи инфраструктуре, а ње не може бити без таквог уговора.

-----------------------------------------------------

Медији и даље етнички обојени

Етничко политичка обојеност медија постоји у свим земљама региона, а према речима Бишчевића, „на овим просторима национализам је победио комунизам, а потом шта је остало од једног и од другог то је победио сензационализам”.

„Оно ште се врло често заборавља је да већина тих медија на просторима бивше Југославије у власништву западноевропских власника. И парадокс је да власници, који су изван овог простора, толеришу уређивачке политике које обнављају тензије на етничкој основи, а у неком идеалном свету сви би се морали борити за такозване европске вредности. Због комерцијалног интереса они одобравају уређивачке политике које, спортским речником речено, обнављају напетост Динама и Црвене звезде или Партизана и Хајдука, јер је наравно на тим тензијама лакше зарађивати јер се на миру и пријатељству скупља мање пара”, каже Бишчевић.