У престоници – престоничке плате

Сваки други грађанин Србије (49,1 одсто) запослен је у Београду. Просечна зарада у престоници износила је 27.143 динара и за око шест хиљада била је виша него у осталом делу државе – 21.777 динара.

Укупна спољнотрговинска размена београдске привреде у првих шест месеци ове године износила је 3,1 милијарду долара, што је за 21 одсто више него у истом периоду прошле године. Лоша вест је што је дефицит београдске спољнотрговинске робне размене износио 2,16 милијарди долара и што је повећан за 24,8 одсто, тако да у укупном дефициту Србије учествује са чак 65,8

Београдска предузећа у укупном увозу учествују са 48,1 одсто. Насупрот томе, учешће привреде главног града у извозу Републике износи тек петину, само 21,6 одсто, тако да покривеност увоза извозом, која је смањена за 8,7 одсто, тренутно достиже свега 17,9 процената.

Бруто домаћи производ Србије, у којем Београд учествује 30 одсто, у првом кварталу 2006. године износио је 250.237,5 милиона динара. У односу на први квартал прошле године ово је представљало раст од 6,3 процента. Највећи раст забележен је у следећим секторима: саобраћај 27,1 одсто, финансијско посредовање 20,1, трговина 17,1 и прерађивачка индустрија 7,9 одсто. У сектору производње електричне енергије, гаса и воде забележен је пад од 0,6 одсто.

На основу података Републичког завода за статистику, крајем јуна, у главном граду регистровано је 44.370 предузећа што је трећина од укупно 123.345 правних лица у Србији. Податак да већина гиганата у Републици слабо или никако не ради можда је разлог томе што је у Србији – већа приватна иницијатива. Да би прехранили своје породице у целој нашој земљи регистровано је, наиме, 243.317 радњи. У престоници се, међутим, упалила алармна лампица, јер предузетнички дух као да – јењава! Да ли због мале куповне моћи или високих пореза, тек од почетка године до јуна 2006. године отворено је 20 нових радњи, а затворено чак 277!

Онима који опстају на суровом београдском тржишту, од 52.793 регистроване фирме, највише се исплати да имају пиљару, сервис за поправку аутомобила или да раде у области саобраћаја, складиштења и у прерађивачкој индустрији. Сектор прерађивачке индустрије, која је у јуну 2006. учествовала у укупној индустријској производњи Београд са 62,2 одсто, забележио је раст од 4,5 одсто за првих шест месеци ове године у односу на исти период лане. Од 26 београдских прерађивачких грана највише је порасла производња текстилних предива и тканина, чак 70 одсто!

-------------------------------------------------------------

Више грађевина, мање грађевинара

Грађевинска активност у Србији изражена кроз вредност изведених радова у периоду јануар-јун 2006. била је већа за 20,1 одсто у односу на исти период протекле године. Највећи утицај на њен раст од 49,8 одсто имали су радови на саобраћајној инфраструктури и изградњи пословних зграда са 20,2 одсто. Међутим, повећани обим градње није пратио и број радника на градилиштима. Према овогодишњим подацима званично је, наиме, радило 3,6 одсто неимара мање него прошле године. То значи да је већина људи пословала на "црно", јер су, ваљда, тако и послодавци и радници били у прилици да зараде – више новца.