Како доказати убиство без доказа

Чачак – Полиција у Чачку ухапсила је, 28. јануара ове године у 14.30 сати, мештанина Александра Трифуновића (44) који је мало раније истог дана, у Вишем суду у Ваљеву, осуђен на 12 година затвора због убиства. Оптужени није присуствовао изрицању пресуде, нити је био притваран као сумњив због тог недела, а одговарао је по приватној оптужници и осуђен је на основу индиција.

То је овај случај учврстило на месту једног од најнеобичнијих у српском правосуђу.

У пресуди већа којим је председавала Биљана Савић, наводи се да је Трифуновић у ноћи између 12. и 13. јула 2002. године, на Каменичком језеру код Ваљева, усмртио вршњака Драгана Матовића, у близини шатора где су заједно камповали. Трифуновић је, наводи се, након свађе пришао Матовићу с леђа, изненада набацио конопац на врат и стезао омчу истовремено га ударајући чврстим предметом по глави, а потом га убацио у језеро.

– После тога, Трифуновић је наставио да живи слободно, без притвора и оптужнице коју је, ипак, 19. октобра 2004. године подигао покојников отац, Обрад Матовић из Чачка, као оштећени – каже за „Политику” чачански адвокат Мирослав Бојић, пуномоћник Матовићев.

На претресу у Окружном суду у Ваљеву који је уследио, Трифуновић је ослобођен оптужбе да је починио убиство, али је Бојић остао упоран у намери да макар само помоћу низа сумњи докаже тешко недело. У жалби Врховном суду Србије, пре две године, адвокат је навео да је овај озбиљан предмет у три наврата био пред поступајућим већима ВС и она су указала на чињенице које „озбиљно компромитују одбрану оптуженог”.

„Пред првостепеним већем био је веома одговоран задатак да надомести невероватан број пропуста у претходном поступку, у фази истраге. Наравно, није било могућно од оптуженог поново привремено одузети оне предмете који су му враћени из несхватљивих и крајње сумњивих разлога. Неко је одлучио да се оптуженом врате конопци, секира, ашов и одећа са траговима људске крви. Истражни органи су се на волшебан начин лишили тих доказа, али списи предмета садрже обиље чињеница да само код Трифуновића постоје мотив и објективна могућност да учини све оне радње које су на телу Матовића оставиле убилачки траг”, наводи Бојић у жалби упућеној ВС после ослобађајуће пресуде ваљевског Окружног суда од 10. децембра 2008.

Трифуновић и Матовић били су другови од студентских дана с Педагошке академије, и ова двојица Чачана одлучила су да кампују код Каменичког језера, пошто Трифуновићева тазбина живи недалеко. Првог дана (12. јула 2002) поред језера и шатора видели су их и с њима разговарали други пецарош и један чувар оближње фазанерије. У току ноћи чувари друге смене чули су свађу из шатора Чачана, око сат иза поноћи пробудило их је кркљање из тог правца а касније и фазани, који су прхнули узнемиривши се због нечега.

Следећег дана, Трифуновићева супруга донела је ручак од своје куће, питајући где је Матовић, и од мужа добила одговор да је „ту негде, пеца”. Тек увече, нестанак је пријављен полицији а леш у језеру спазио је управо Трифуновић следећег дана, 14. јула у 8 сати. Обављен је увиђај, затим и обдукција па је утврђено да је стезање врата омчом „учињено од стране другог лица, изненадно, при чему се повредилац налазио иза леђа оштећеног”. Трифуновићу су тада одузете ствари (конопац, секира, одећа) и дате на анализу, али их је полиција, по налогу тужилаштва, вратила 20. септембра исте године. Оптужени је касније изјавио да је све уништио како га не би подсећало на незгодан догађај.

Шта је проценило веће Вишег суда на управо завршеном претресу?

У интересу оптуженог било је, ако није убио свог пријатеља, да предмете сачува као доказ ради откривања починиоца. Ако је 12. јула Матовић виђен више пута, како је могуће да га 13. јула, ако је жив, нико не види нити сретне? Он је први пут дошао на језеро, у окружење где никог не познаје и заправо никуда није могао да оде. Леш је био у непрозирној језерској води на дубини 3-4 метра и оптужени је могао да га спази једино ако је знао да се ту налази. Оптужени је с бетонског преливника чак видео залиске на глави леша што није могуће јер је из фотодокументације утврђено да је глава лицем била окренута према дну језера. Затим, ниједним доказом није утврђено постојање друге особе која би Матовића могла да лиши живота.

Тако је веће, „у недостатку непосредних доказа, посредним путем на поуздан начин утврдило да је Трифуновић лишио живота Матовића”, стоји у образложењу пресуде.

О разлозима недела, веће каже:

„Суд је закључио да је могући мотив оптуженог свађа, односно расправа која је настала. Према налазу и мишљењу вештака, поступак поремећаја личности оптуженог са елементима нарцисоидности и афективне раздражљивости, у неповољним околностима, може довести до фрагментисања и декомпензовања личности која своје поступке схвата као оправдане, без великог осећаја кривице.”