Минери опаснији од копача

Зајечар – Трагачи за златом често се на подручју Тимочке Крајине сукобљавају са овдашњим археолозима. Неретко без икаквих последица по ове друге, али понекад се и ископине и споменици културе нађу у великој опасности. Ашта се ових дана догодило у селу Вратарници, код Зајечара – где су иза непознатих копача „багериста“, на сеоској њиви, остали огрoмна рупа дубока десет метара и око сто кубика ископане земље – још се не зна.

Могло би се догодити и да су самозвани археолози помогли онима од струке, уколико се испостави да оно што из огромне ископине сада вири као остатак зида неке прастаре грађевине – упућује на нешто значајно. Да је тога бивало, пре две деценије присећао се за „Политику“ знаменити археолог академик Драгослав Срејовић. Копајући, аматери и крадљивци, вели, дођу до неког зидића и не нађу злато, али археолози дођу до изузетно значајних трагова. Срејовић каже и то да су од копача за археологе и науку много опаснији минери.Они који би да сруше, било шта да је, и једном једином експлозијом дођу до богатства. Копање је мукотрпно, видљиво и опасно.

После открића – експлозија

Експлозија је бивало и на подручју Тимочке Крајине. И у јулу 1990.на Ртњу и у фебруару наредне године на Ромулијани,код Зајечара. Трагаче је у Гамзиград привукло откриће 99 римских златника у зидовима маузолеја на Магури, изнад Ромулијане, где су сахрањени цар Галерије и његова мајка Ромула. То своје сензационално откриће археолози су обелоданили крајем октобра 1990.године, а већ у фебруару идуће године – одјекнула је експлозија у Ромулијани. Дрски „истраживачи“ су, под окриљем ноћи, минирали и уништили стубове једне тек откривене војне куле.

Истрага није дала никакве резултате, ни на Гамзиграду, баш као што ни до данас нису откривени трагачи који су пола године раније готово до темеља порушили капелу Минхових на врху Ртња. Н том месту капелу је свом супругу, богатом јеврејском индустријалцу Јулиусу Минху – који је 1903.године на Ртњу отворио рудник каменог угља – подигла Грета Минх, пореклом Словенка. Минери су вероватно посумњали да су ондашњи богаташи нешто уградили и у темеље наочите капеле.Од бившег повременог склоништа извиђачима и планинарима остао је само један нахерен зид.

Златници из Гамзиграда као да су инспирисали и оне трагаче који су три године касније минирали темеље дворца кнеза Александра Карађорђевића у Брестовачкој бањи код Бора. Тражили су благо које су тамо, наводно, 1944.године закопали Немци. Али, трагаче последњих година покрећу и легенде. Они се за такве походе и савремено опремају: купују некакве карте и скице (најчешће у Бугарској) у којима је наводно све поуздано уцртано и набављају свемогуће детекторе, које доносе тимочки гастарбајтери из земаља западне Европе.

Угрожени Равна и Габровница

Копање се најчешће не исплати али се копа, вековима. Академик Срејовић је говорио како су археолози пронашли маузолеје тридесетак владара и како су, сви до једног, били опљачкани.

Многа археолошка налазишта су угрожена и због тога што немају ноћне чуваре, због тога је, на пример, чувени велики римски војни логор Тимакум Минус, у Равни код Књажевца, у истраживачкој кампањи 1998. године настрадао чак десет пута. Нико тачно незна да ли је и шта однето, пошто се није ушло у траг дивљим копачима. Али, ово налазиште страдавало је и пре него што су истраживања овде и почела 1975.године.Зидове утврђења откопавали су сељаци и односили огромне количине камених блокова и надгробних споменика. Све је то уграђено у готово све нове куће у селу. Као да су прастара римска здања била мајдани грађевинског материјала.

У књажевачкој општини,у лето 2009.године, на удару се неколико пута нашао и један пећински цртеж, у селу Габровници, једини у Србији, откривен десет година раније, стар више од четири хиљаде година. У току неколико месеци ископано је више рупа у околини, а оштећен је и сам цртеж од непроцењиве вредности за науку. Није се ни тада ушло у траг копачима.

Извесно је сада једино да је од опасних ноћних похода трагача заштићена само гамзиградска Ромулијана.Зато што је под заштитом Унеска, добила је и своје сталне ноћне чуваре.

У Вратарници су овог месеца копали усред белог дана. И зато што је село прилично опустело. Не зна се да ли су тамо нашли дукате, али би ипак било добро ако би археологе упутили на траг неког значајнијег открића.