Покрет за бољи избор

Од нашег сталног дописника

ВАШИНГТОН, октобра – "Нобел! Нобел", клицање је које се први пут зачуло на једној утакмици америчког фудбала. Шта ли би сад ово требало да значи, питали су се грађани до којих је допирало то скандирање, крајње неуобичајено за спектакле те врло "мушке игре".
Кад би се такав поклич с помињањем проналазача динамита поновио овог викенда, можда би негде био доживљен као неподобан чин и акт застрашивања пошто је у оптицају анонимна претња да ће експлодирати "прљаве бомбе" (комбинација класичног и радиоактивног пуњења) на седам стадиона где се играју мечеви америчког фудбала (сличнијег рагбију него спорту који ми зовемо фудбал). Али излив одушевљења калифорнијских навијача није ни био у славу Алфреда Нобела, него у част овогодишњег добитника Нобелове награде за физику Џорџа Смута, који је представљен гледалишту.

Респект и поуке

У Америци је ових дана нагло порастао респект према земљацима  научницима. Прославили су себе па и нацију – жетвом Нобелових награда. Освојили су сва та признања за достигнућа у наукама – физици, хемији, медицини и економији.

Такав "монопол" успоставили су последњи пут 1983. године, али се садашњи подвиг овде цени као драгоценији. Не само због тога што је међународна конкуренција постала жешћа, него и – зато што истовремено поправља посрнули имиџ САД и разбија тезе неких овдашњих кругова да се светом шири антиамериканизам и ван отпора спољнополитичким потезима Вашингтона.

Висока научна признања свесрдно су поздрављена, уз извлачење различитих поука. Чуле су се, тако, похвале овдашњем систему који улаже огромна средства, јавна и приватна, у истраживачки рад и проналаске, осетно више од Европе, као и да је образовање подешено за продор најдаровитијих, чак и ако су "ексцентрични" као нобеловац Џон Неш, овековечен и филмом "Бриљантни ум"…

Славље је, по овдашњем добром обичају, искоришћено и да се укаже на слабе стране. "Најбољи смо на свету у врхунским достигнућима, али смо осредњи или при дну у општем образовању", каже Џон Милер који на универзитету Мичиген проучава улогу науке у америчком друштву. Истраживања су показала, наводи АП, да сваки други анкетирани Американац не зна да је електрон мањи од атома.

Парадоксално је да рекордна жетва Нобелових награда за науку долази у време када је централна власт у највећој завади с науком – примећују аналитичари. Као примери за политичко "дављење" науке, наводе се –

занемаривања значаја глобалног отопљавања и енергетске зависности, па потискивање изучавања еволуције уз ширење верских поставки о настанку живота и људи, одбојни став према средствима за контрацепцију, резервисаност према појединим генетским истраживањима…

Група врхунских стручњака решила је да се супротстави таквом владајућем курсу. Основали су алтернативни покрет Научници и инжењери за Америку (СЕА), у чијем је саветодавном одбору 14 нобеловаца, и тиме "објавили рат" потцењивачком односу политичара према науци.

За три недеље постојања окупили су око 5.000 чланова. Истичу да нису партијски опредељени, а да углавном критикују републиканску администрацију Џорџа Буша зато што њене потезе сматрају тренутно најопаснијим по науку.

Замерке лидерима

У прогласу су истакли, уз остало, да осећају као "своју дужност да се укључе у политичке расправе". Јер сматрају да национални лидери "систематски игноришу научне евиденције и анализе, док идеолошке интересе стављају испред научних истина и прете научницима који поштено говоре о својим истраживањима".

Стога су вође СЕА повеле акцију да једно од битних мерила за избор будућих функционера буде – однос према науци. Такав критеријум форсираће, најављује координатор Мајк Браун, већ на новембарским парламентарним изборима, а наставиће и у потоњој кампањи за избор шефа државе 2008.

Селекција политичара треба да буде боља него досад, кажу и предлажу: да се бирају они "који поштују налазе науке и схватају важност коришћења научних и инжењерских савета у обликовању државне политике". Траже и да се "у саветодавне органе власти постављају личности које то заслужују по својим квалификацијама, а не на основу страначких наклоности".

У руководству СЕА је и Сузан Вуд, која је прошле године напустила намештење у Управи за храну и лекове. Пресело јој је, прича, кад је  државни институт неаргументовано сугерисао да је рак дојке повезан с побачајем.

Припадници покрета за политичко уважавање науке тврде, такође, да је администрација отпустила многе независно мислеће стручњаке, а уместо њих запослила "улизице и најамнике појединих индустрија". Власти не реагују на овакве критике, бар не упадљиво. Опет имају "важнија посла".

Окупљени у СЕА већ су на разне начине искусили тачност пословице "Без муке нема науке". Сада им је стало да покажу како ће власти којима није довољно стало до науке – имати, и додатне изборне, муке.