На усијаном лименом крову

Иако је фебруар познат као месец мачака, сви смо се осећали као на усијаном лименом крову. Поскупљења, штрајкови, реконструкција владе, преговори са Приштином, нова колубарска битка... И , коначно, запаљене бушотине демократије код наше браће Арапа. Да, и оне тешке претње лаким стиропором. И као шлаг на ту горку торту – Мишел Платини. Зар смо толико пали у очима света да један бивши фудбалер из Француске долази да држи буквицу нашем шефу државе!? То је као када бисмо ми послали Драгана Џајића да изриба Саркозија због кршења људских права на Корзици, на којој је тај исти Џаја некада играо фудбал.

Неколико дана пре него што је британски филм „Краљев говор” добио ,,Оскара”, наш краљ из ријалити „Двора” одржи антисемитски говор, уз пратњу краљице, певачке колегинице из стварног живота. И то све уз речник са сточне пијаце. Речник сличан оном са наше политичке сцене.

Или оном пљувању у медијима и парламенту, у разним ,,Дворовима”; сличан нашем понашању у аутобусу и на улици, па чак и оној крађи бакарних каблова и бронзаних фигура. Покрадосмо, бре, пола сопствене историје.

Да није баш све тако црно показали су нам Новак Ђоковић и Рејф Фајнс. Први у Дубаију, а други на Фесту, и тако нам вратили мало самопоштовања, врло ломљивог као срча у овој балканској крчми.

Сад, у марту, све очи су нам упрте у реконструкције. И арапских влада, а и наше владе. Само пензионери гледају мало даље. У април, кад им је обећано повећање цркавице коју зовемо пензија. Април је, иначе, идеалан месец за обећања.