Na usijanom limenom krovu

Iako je februar poznat kao mesec mačaka, svi smo se osećali kao na usijanom limenom krovu. Poskupljenja, štrajkovi, rekonstrukcija vlade, pregovori sa Prištinom, nova kolubarska bitka... I , konačno, zapaljene bušotine demokratije kod naše braće Arapa. Da, i one teške pretnje lakim stiroporom. I kao šlag na tu gorku tortu – Mišel Platini. Zar smo toliko pali u očima sveta da jedan bivši fudbaler iz Francuske dolazi da drži bukvicu našem šefu države!? To je kao kada bismo mi poslali Dragana Džajića da izriba Sarkozija zbog kršenja ljudskih prava na Korzici, na kojoj je taj isti Džaja nekada igrao fudbal.

Nekoliko dana pre nego što je britanski film „Kraljev govor” dobio ,,Oskara”, naš kralj iz rijaliti „Dvora” održi antisemitski govor, uz pratnju kraljice, pevačke koleginice iz stvarnog života. I to sve uz rečnik sa stočne pijace. Rečnik sličan onom sa naše političke scene.

Ili onom pljuvanju u medijima i parlamentu, u raznim ,,Dvorovima”; sličan našem ponašanju u autobusu i na ulici, pa čak i onoj krađi bakarnih kablova i bronzanih figura. Pokradosmo, bre, pola sopstvene istorije.

Da nije baš sve tako crno pokazali su nam Novak Đoković i Rejf Fajns. Prvi u Dubaiju, a drugi na Festu, i tako nam vratili malo samopoštovanja, vrlo lomljivog kao srča u ovoj balkanskoj krčmi.

Sad, u martu, sve oči su nam uprte u rekonstrukcije. I arapskih vlada, a i naše vlade. Samo penzioneri gledaju malo dalje. U april, kad im je obećano povećanje crkavice koju zovemo penzija. April je, inače, idealan mesec za obećanja.