То сам ја, гледај ме

Поред аеробика, аквабика, пилатеса, јоге, фитнеса, зумбе, кардио и кондиционог тренинга, вештина тае бо и таи чи, све је мање изговора да се не бавимо рекреацијом. Разлог мање је и све више вежбаоница у граду у којима се практикује каланетикс.

Ивана Миловановић, оснивач часописа за уметничку игру „Орхестра” и инструктор каланетикса, каже да је открила овај метод када је књигу Кален Пикни (1940), „мајке” ове методе, из Њујорка донела Локица Стефановић. Ипак, тек у последње време метод је стекао популарност.

– Каланетикс није фитнес већ физикалнотерапеутски, неагресивни и антистресни метод који циљано делује на одређени мишић или скуп мишића, без физичких оптерећења. Тело постаје обликовано али никада није напумпано. Вежбе могу да раде и особе са спондилозом, проблемима са вратним пршљеновима, чиром на желуцу… – каже Ивана Миловановић.

У каланетиксу, који је чедо јоге, ништа није лако, сматра инструкторка, али је зато изазовно и забавно. Док се тело доводи у одређене положаје, свако прати свој ритам и дозира напоре. Покрети су налик вибрацијама, тек толики да се виде, не већи од два центиметра.

– Не постоји мишић нити мањи „мишићко” на телу који каланетикс неће пронаћи и покренути. Вежбе утичу на положај тела, став, држање, правилан ход. Зато волим да нагласим да на ове вежбе жене дођу погрбљене и савијене, а одлазе горде и „уображене”, правих леђа и уздигнуте главе. Оне показују себе и поручују: „То сам ја, гледај ме!” – описује своје полазнице Ивана Миловановић и наглашава терапеутске добробити ове рекреације:

– Када жена победи рак дојке, онда је важно да вежба. Она не може да ради пилатес, јер те вежбе нису за свакога, не може да иде на степ аеробик, па чак и јога може да јој буде напорна, зато су јој потребне смирујуће вежбе, погодне за билдовање самопоуздања и санирање тегоба. Старије полазнице ми кажу да после каланетикса боље спавају, имају више радне енергије али и воље за животом, а то је од непроцењиве користе у времену када депресија на њих готово јуриша.

Наша саговорница напомиње да у овом времену, у којем се живи по рутини, више рачуна треба водити о психофизичком здрављу. Кад већ мора да се остари, да бар остаримо касније.

– Када неко дође и каже да би желео да има ноге као Фара Фосит, одговорим му да је на погрешном месту. Можемо да дорадимо и исполирамо оно што нам је генетика дала, али је важније да вежбама поправимо расположење, благотворно делујемо на своје тело и стекнемо емотивну стабилност – каже Ивана Миловановић.

М. Сретеновић

---------------------------------

Пилатес вежбе за рањенике

Наша саговорница упозорава да је најважније да се вежбе раде правилно. Она подсећа да је пилатес настао тако што је Јозеф Пилатес током Првог светског рата осмислио систем вежбања за рањене војнике, како би вратили мишићни тонус, а данас смо, како наводи, сведоци да пилатес вежбе држе необучени инструктори. Из тих разлога у Лондону, додаје, постоји Институт за пилатес који чува изворни бренд оснивача.