Лидер ирске демократске револуције

Специјално за „Политику”

Даблин – „Грађани Ирски гласали су за стабилност и снажну владу. Извојевана је  демократска револуција, а јаз који постоји између народа и владе ће нестати”, поручио је, помало еуфорично, у свом првом постизборном говору будући „тишек”, премијер, Ирске Енда Кени.

Избором лидера странке Фине гаел Ирци су сурово казнили до јуче владајућу странку Фиону фол која је изгубила чак 25 одсто подршке у односу на изборе из 2007. па стога и не чуди Кенијева опаска да ово нису били обични избори, и да ово није била обична демократска смена једне владе другом, већ да се ради о правој демократској револуцији и да актуелној владајућој гарнитури не остаје готово ништа. 

Фиона фол оставила је превише рана на телима својих грађана да би могла да се било чему нада, барем овог пута. Од најбољег места на свету за живот, како је била изгласана у једној од анкета, Ирска је данас тек бледа сенка и осушена детелина којој ће требати много кише да би се обновила аутентична зелена боја којом се народ овог острва и те како поноси.

Можда су баш због тога Ирци и гласали за „ирску породицу” што на ирском језику значи „Фина гаел”, јер њен лидер Кени потиче из суморног, магловитог и кишног северозапада, из округа Мејо. Прича се да су људи из тих крајева Ирске посебно отпорни на све врсте непогода, од временских па све до политичких.

За Кенија је једно сигурно, да је дошао на чело Ирске у најделикатнијем тренутку у модерној историји државе, као и са тешким наслеђем кога се треба ослободити како би се земља вратила на нормалан колосек.  

За боље познаваоце ирских политичких прилика, његов долазак на место првог човека државе може да се схвати као изненађење, имајући у виду да је само неколико месеци раније партија проживљавала тешке тренутке када ју је напустио веома популарни економиста и новинар Џорџ Ли, који је као разлог за одлазак из политике истакао да „у њој владају себични интереси и да није могао да себе види у таквом окружењу”. Убрзо затим странци је дао да гласа о поверењу – и глатко победио.

Упркос тријумфу, слика Енде Кенија у ирском јавном мњењу далеко је од идиличне. Напротив, овдашње друштво не памти када је земљу водила медијски тако негативно процењена личност. Често врло потцењен, поготово од стране Фионе фол, Кени се није обазирао на то иако му је било страховито тешко да се носи с таквим имиџом.

Знао би, када би га директно оптужили за слабе лидерске прерогативе, да призна да не зна све на свету. Тада би цитирао изјаву некадашњег америчког председника Џералда Форда да „када би знао све, не би имао педесетак саветника”.

Руку на срце, то је био и главни проблем у Фини гаел – како објаснити нацији да партија не мора само да буде један човек већ руководство, те да  није битно какав је лидер већ какав је програм.

Данас, 72 сата након затварања бирачких  места, када се зна да је ФГ освојила рекордан број гласова у својој историји, може се констатовати да је маркетиншки тим Кенија урадио посао за десетку.

С којом ће оценом ирски бирачи испратити први Кенијев мандат видећемо најкасније 2015, а до тада ће нови „тишок” морати да се обрачуна са неколико изузетно тешких економских проблема.

Нека од кључних питања су из сфере економске политике. Питање свих питања јесте како обуздати галопирајуће растућу незапосленост која се сада зауставила на 14,3 одсто. Ипак, прво што ће Кенијева администрација морати да уради јесте да покуца на врата ЕУ и ММФ-а и да проба да закаже нове преговоре око зајма тешког 85 милијарди долара. Фина гаел мисли да може. Одлазећа гарнитура каже да нема никакве шансе да се измени уговор са ММФ-ом и Бриселом.

Како је то био део Кенијевог предизборног манифеста, успех или неуспех на том пољу биће лакмус кредибилитета нове политичке елите.

Коначно, једна од економско-политичких светиња овде у Ирској јесте и „корпоративна такса” која својом ниском стопом – од свега 12,5 одсто у односу на остатак ЕУ где је двадесетак процената – и даље магнетски привлачи најмоћније светске компаније, посебно америчке да се овде концентришу.

Досад су сви напади из Лондона, Париза и Берлина, да се подигне такса, категорички одбијани, али се локални економски експерти прибојавају да би „корпоративна такса” могла да буде жртвована за нови, по Ирску кудикамо повољнији уговор о зајму са ЕУ и ММФ. Све у свему, нова ирска влада имаће врашки тежак посао који ће захтевати не само пуку легитимност у виду парламентарне већине, већ и широки консензус унутар ирског друштва. 

Александар Стошић 

----------------------------------

Супруга из супротног политичког табора

Као и већина ирских породица, и Кенијеви су бројни, па је Енда 1951. рођен као треће од петоро деце. Школовао се у родном Кастелбару, касније на Универзитету у Голвеју.

Вероватно да би читав живот провео мирно у свом Меју, играјући гелик спортове, у које је био заљубљен до фанатизма, да није рано остао без оца. Врло брзо је схватио да од аматерског спорта породица неће моћи да живи, па је постао наставник, а преко те професије и уз интерес који је имао ка политици постао је један од важнијих активиста Фине гаел.

Оженио се прилично касно за ирске прилике, у 41. години, са Фионулом О’Кели која је у то време радила, ни мање ни више, у администрацији Фионе фол. Енда и Фоинула данас имају троје тинејџера. 

А. С.