Привреда на стероидима, а оправак анемичан

Копаоник – Србија коначно има шансу да постане кандидат за пуноправно чланство у Европској унији и требало би да искористимо ту можда и последњу прилику да ускочимо у европски воз. Овим речима премијер Мирко Цветковић отворио је овогодишњи „Копаоник бизнис форум”, који је и овај пут окупио креаторе привредне политике, теоретичаре и практичаре. Према речима председника владе, високи стандард земаља ЕУ је кључни аргумент зашто Европа нема алтернативу.

– Тачно је да земље као што су Грчка, Шпанија или Португал имају одређене проблеме, али верујте ми да су то слатке муке – казао је премијер, правдајући свој став чињеницом да је животни стандард у тим земљама знатно бољи него у Србији. – Зато нам је потребна нова енергија и нов ентузијазам на коме ћу инсистирати код свих министара. Уколико желимо одрживи раст, већ данас морамо спровести структурне мере које ће допринети повећању животног стандарда на реалним основама, смањењу незапослености, стабилности цена и подршци приватном сектору.

Премијер Цветковић је подсетио да су економисти годинама, па и на овом саветовању, истицали како је јавна потрошња превелика, али да је ова влада једина која се законски обавезала да ће смањити трошкове и минус у државној каси.

– Наставићемо да подржавамо нове инвестиције подстицајима из буџета и ове године, и то на недискриминаторски и транспарентан начин – казао је Цветковић, док га је из првог реда пажљиво слушао бивши министар економије Млађан Динкић.

Да ли због те опаске или не, Динкић је своју презентацију посветио заблудама које у јавности најчешће могу да се чују када је о државним подстицајима реч. Прва је да субвенције по новоотвореном радном месту могу да добију само странци, друга да су средства бесповратна и трећа да не постоји јасна процедура на који начин неко може да конкурише за тај новац.

– Подстицаји важе подједнако за све, и за домаће и за стране фирме. Не дају се средства бесповратно, јер сваки инвеститор мора да приложи банкарску гаранцију која се повлачи у случају да се уговор не испоштује. Било је 20 таквих случајева, након којих је активирана банкарска гаранција и ни један једини динар из буџета није изгубљен. А кад је о процедури реч, четири пута годишње расписују се јавни конкурси на које свако заинтересован може да се пријави – казао је Динкић.

Према његовим речима, у јавности се често мисли да држава за те сврхе издваја огромна средства. За четири године колико се тај програм примењује из државне касе је потрошено 85 милиона евра, што је око 20 милиона годишње.

– То је пет пута мање у односу на износ којим се годишње субвенционише железница и осам пута мање од подстицаја пољопривреди.

Претходно је Драган Ђуричин, председник Савеза економиста Србије (СЕС), истакао како стручњаци не би требало да се баве само бројкама, односно макроекономијом, већ морају да се позабаве и проблемима привреде.

Динкић се сложио са њим и додао да фискална и монетарна политика јесу важне, али да не могу саме да дођу до циља, а то је раст извоза и смањење спољнотрговинског дефицита.

– Треба омогућити домаћем приватном сектору да се развије и сви они који говоре лоше о приватном бизнису заправо секу грану на којој седе – истакао је Динкић.  

Ђуричин је нагласио да је привреда презадужена и да се кредити у предузећима понашају као стероиди у телу. Привидно дају лепу слику иза које се крије другачија суштина и негативан утицај на потенцију. Ђуричин такође сматра да у ситуацији када је економски раст анемичан монетарна и фискална политика морале би да прошире своје циљеве. Тако, на пример, предлаже да Народна банка Србије не може да као циљ има само одбрану цена. Ексклузивни фокус централне банке на контроли инфлације може да доведе до колапса цена активе, односно до поскупљења кредита за привреду и становништво.

– Централна банка треба да остане независна, али не да буде и арогантна, а координација креатора фискалне и монетарне политике требало би да буде већа – истакао је Ђуричин.

Гувернер Дејан Шошкић објаснио је да постоји неколико централних банака широм света које немају само један циљ. Међутим, проблем је што су ти циљеви врло често међусобно супротстављени.

– То је легитиман став, али мислим да би требало да узмемо у обзир и српске специфичности. Врло често се чују питања да ли ми можемо да живимо са инфлацијом у систему, јер и многе развијеније земље су имале знатан раст цена. Међутим, ту имамо неколико сценарија. Уколико је наш избор да уз високу инфлацију имамо релативну стабилност или јачање курса динара, онда као последицу можемо да имамо реалан раст цена у еврима на домаћем тржишту. Ако изаберемо алтернативни сценарио по коме уз високу инфлацију имамо и слабљење динара, онда је последица раст проблематичних кредита и кашњење у отплати зајмова – објашњавао је Шошкић и додао да то може да има директне последице на пореске обвезнике, у случају да морају из буџета да се надокнађују губици.

Још једна последица оваквог избора је то што се активирају све опасне спирале. Прва је што са растом цена расте и курс и обрнуто, док се друга спирала активира тако што се са скоком инфлације јављају и захтеви за повећање плата. Све то додатно представља инфлаторни притисак. Због тога се гувернеру као најлогичнији избор чини одлука коју су пре неколико година донеле влада и Народна банка. Фискалне и монетарне власти из тих разлога одлучиле су да основни циљ централне банке треба да буде стабилност цена уз релативну стабилност курса.

Топлица Спасојевић, председник Удружења корпоративних директора, још једном је подсетио како треба продубити дијалог између привреде и власти, јер политика треба да створи амбијент да се у периоду привредног опоравка направи историјски договор синдиката и привреде.

А. Николић   

-------------------------------------------------------------

Премијерска пацка

Премијер Цветковић упутио је критику економистима који у јавност излазе са катастрофичним изјавама, проценама и ставовима који наилазе на плодно тле у медијима. И несумњиво не помажу власти у борби против кризе, сматра Цветковић.

– Они који желе да помогну, очекујем да јавно изађу са конкретним идејама – поручио је премијер.

Топлица Спасојевић, домаћин форума, не осећа се прозваним. Како каже, „није нама била упућена ова порука, мислим да смо били конструктивни“. „Никада нисмо говорили да ћемо да пропаднемо”, казао је Спасојевић на подсећање да је и он почетком кризе био окарактерисан као катастрофичар када је 2008. године истакао да Русија и Америка већ припремају озбиљне антикризне програме. У то време наши државни званичници истицали су да ће криза бити наша шанса. „Нисам био катастрофичар, многи сада могу да посведоче ко је био у праву”, рекао је Спасојевић.