РЗЗО није обновио уговор са Београдским КБЦ

Републички завода за здравствену заштиту није обновио уговор са приватним Београдским клиничко-болничким центром који је омогућавао да кардиоваскуларни пацијенти о трошку државе буду оперисани у овој институцији.

Сања Миросављевић, пи-ар РЗЗО, каже да су пацијенте престали да шаљу у приватни КБЦ, јер се испоставило да постоје веома конкретни разлози због којих се још преиспитује одлука о давању сагласности Министарства здравља за потписивање уговора са овом установом.

– Чекамо мишљење Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” и Министарства здравља да ли је неопходно потписати поново уговор са њима будући да су се у Србији смањиле листе чекања. Ситуација у кардиохирургији знатно је поправљена у последњих шест месеци, јер се за разлику од претходних година, сада на операцију срца у Клиничком центру Србије и Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици чека од два до три месеца. РЗЗО је институција која савесно брине и о здрављу и о новцу осигураника, што значи да ће у циљу адекватног лечења, али и законског трошења новца, потписивати уговоре са приватним клиникама, па и са Београдским КБЦ, само под условима који су законима и правилницима прописани. РЗЗО може да склапа уговоре са здравственим установама ван плана мреже за оне услуге које државне установе не могу да обезбеде у оквиру својих капацитета и са оним установама које испуњавају прописане стандарде – каже Миросављевићева.

Наша саговорница признаје да је смањењу листе чекања знатно допринела сарадња РЗЗО са турском болницом, али и са Београдским КБЦ у коме је до сада оперисано 250 особа.

Професор др Стеван Настић, из Београдског клиничко-болничког центра, каже да су резултати њиховог рада веома повољни и да се могу упоредити са резултатима на светском нивоу, као и да су болесници давали највише оцене за лечење, смештај, комфор и пажњу. Он истиче да не знају због чега РЗЗО више од два месеца не потписује уговор са њима и да је чудно што се тако ризичним болесницима са листа чекања заказује операција за 2014. годину, а да се при том не користе њихови капацитети.

– Познато је да су болесници који су предвиђени за операцију на срцу најризичнији пацијенти и да би било идеално да се њима од тренутка када је завршена дијагностика чекање скрати на период од три до шест месеци – додаје др Настић.

РЗЗО је наставио сарадњу са турском болницом „Аџибадем”. У њој истичу да су у протеклих десет година обавили око 19.000 кардиоваскуларних операција и да анализа резултата, рецимо, коронарног бајпаса показује да је просечна смртност око 0,9 одсто.

– Свега две недеље је прошло од тренутка од када сам се пријавио до одласка у турску болницу. Ишао сам на операцију замене срчаног залиска у пратњи супруге. Све је било организовано, од доласка на аеродром до смештања у собу, операције и постоперативног тока. Лежао сам у болници девет дана, као да сам био у хотелу. Осећам се фантастично – прича Вишеслав Вељковић, из Београда, који се у болници „Аџибадем” оперисан у новембру прошле године.

Замену срчаног залиска или уградњу бајпаса, које РЗЗО „покрива”, у овој болници су од краја јуна прошле године до краја јануара ове обавила 143 пацијента из Србије, али последњи пут је на 300 писама, које је РЗЗО упутио онима који се налазе на листама чекања, одговорило свега 15 пацијената, који су се пријавили за операцију. Последња група од осморо пацијената отишла је 23. јануара, а 6. и 20. марта ка турској клиници кренуће нове групе од по 14 пацијената.

Због недостатка кадрова и капацитета пацијенти у Србији и даље дуго чекају на неопходну кардиохируршку интервенцију, а једина могућност, пошто уговор са приватним Београдским КБЦ није обновљен, јесте одлазак на интервенцију у турску болницу о трошку државе.

Операцију на срцу чека више од 2.000 особа, а неке болнице заказују интервенције за почетак 2014. године.

Данијела Давидов-Кесар

---------------------------------------

Потписивање уговора са бечком клиником

РЗЗО тренутно разматра предлог о сарадњи и потписивању уговора са еминентном клиником у Бечу, где би се о трошку осигурања најхитнији пацијенти из Србије, првенствено деца, упућивали на трансплантације срца и плућа које се у нашој земљи уопште не изводе.