Казне за "мачке у џаку"

"Политика" је недавно у Заводу за интелектуалну својину као носилац ауторских права заштитила "Политикина" слова у ћириличној и латиничној верзији која су током једног века постала препознатљив симбол листа. Истовремено огласом су сва правна и физичка лица обавештена да се убудуће уздрже од неовлашћене употребе а уколико су натписе својих фирми исписaле баш "Политикиним" словима, требало би да то промене у року од 60 дана.

Оваква упозорења су неопходна, јер регистрација ауторства код надлежних органа није и аутоматска заштита од злоупотребе и присвајања туђе интелектуалне својине. Тако је и у свету, а чини се да и код нас има више разлога за зебњу.

Међународна алијанса за заштиту интелектуалне својине у извештају о пиратерији у 68 земаља пролетос је навела да би, због степена кршења ауторских права нашој земљи право место било на листи 27 земаља под присмотром, односно на "watch" листи. Да је борба против фалсификата разних врста код нас у повоју, сведочи и то што су у марту ове године у Србији први пут јавно уништени пиратски носачи звука, слике и програмских записа, односно близу 350 хиљада комада пиратске робе. Људи који више година воде борбу за поштовање ауторских и других права су овај потез оценили као историјски тренутак.

Иако нисмо далеко одмакли у заштити интелектуалне својине и борби против злоупотреба, Милош Митић, адвокат из канцеларије Јанковић, Поповић, Митић (која заступа клијенте у случајевима повреде ауторских и сродних права) сматра да су се ствари у последњих неколико година ипак промениле. До 2000. године на домаћем тржишту огроман број страних производа, видео и музичке касете, патике, спортска опрема, цигарета, у највећем постотку били су фалсификати, углавном шверцовани. Таква роба, каже Митић, могла се најнормалније куповати на улицама, а продавци пиратских касета, рецимо испред Студентског културног центра, нису презали ни од полиције, која их уосталом и није узнемиравала у послу.

– Закон је постојао и тада, али су биле другачије околности, време санкција. До 2000. године владао је период мрака у борби против пиратерије свих врста, а у тим годинама су се на неким телевизијама неовлашћено приказивали и најновији филмски хитови – подсећа Митић.

Чак и кад знају да је реч о фалсификату купци се одлучују за такву робу због ниже цене. Док у западној Европи CD диск са најновијим филмским хитом стаје око 20 евра, код нас се пиратска верзија може набавити и за 100 динара. Можда јесу јефтиније, али пиратске копије код низа производа могу бити и веома опасне.

Митић и његов колега адвокат Жарко Боровчанин кажу да нико заправо не зна шта смо у протеклим годинама све појели, попили и какве хемијске препарате користили куповином фалсификоване робе.

– То, међутим, није једини проблем, јер можете да замислите какве опасности прете када се користе фалсификати делова за авионе или аутомобиле, а и то се дешава – каже Митић.

Цела прича о повреди права жига, дизајна и уопште о неовлашћеном коришћењу права интелектуалне својине код нас се не исцрпљује само пиратским копијама мобилних телефона, дискова, патика, већ су на том списку и намирнице, црквени календари, па све до књиге и дечјих сликовница које поједини домаћи издавачи објављују без одобрења аутора. Због обиља фалсификата из увоза, стиче се утисак да се код нас слабо штити само интелектуална својина других. Истина је да смо подједнако немарни и према сопственим аутентичним производима. Ајвар, типичан српски производ, заштићен је као словеначки производ. Други боље брину о својим брендовима.

Пред аустријским судом после 20 година окончан је спор да ли се чувена сахер торта прави с бутером или с маргарином. Два произвођача спорила су се око ауторства рецепта да би се после доста времена утврдило да аутентичан колач праве они који користе бутер. Етикета оригинала произвођачима наравно доноси купце и профит.

Недозвољених копија разне робе има и даље, али се саговорници слажу да има и помака у борби са фалсификаторима. Почетком октобра Трговински суд у Београду објавио је у нашем листу пресуду у којој се каже да је трговинско предузеће "Обућа Метро" из Врбаса повредило међународно заштићен жиг немачке "Пуме" стављањем у промет патика с кривотвореним жигом произвођача. Ту је и случај са немачком фирмом Бајерсдорф која производи "нивеа" козметичке препарате.

Адвокат Боровчанин каже да су се овој канцеларији обратили, јер су у једном домаћем трговинском ланцу пронашли неоригиналне производе са својом етикетом. У продавнице је роба стигла преко домаће фирме, добављача који ју је набавио из увоза. Трговинска кућа која је фалш препарате ставила у промет, каже саговорник, можда то и није знала, али добављачка фирма која је такву робу увезла могла је, рецимо, по цени знати да купује мачку у џаку. За утеху је што као мала земља нисмо и произвођачи пиратских копија, јер Митић и Боровчанин кажу да у пракси нису наилазили на такве случајеве.

И кад се један ланац фалсификата прекине, питање је шта бива с добављачима. Неретко покаже се да је реч о предузећима специјализованим само за шверц одређених фалсификата, често су то фантомске фирме. Роба се заплени, а потрага за власницима, односно фирмом, покаже да таквих нема. Иако делује обесхрабрујуће, јер често се не стигне до кључних играча, Митић сматра да се сваким откривањем фалсификата постиже одређени ефекат. И друге земље с више искуства у томе нису успеле да искорене овакве злоупотребе, а "такав посао и не може никад бити једном заувек окончан".

Законски механизам, истина, постоји, али саговорник подсећа да још није у довољној мери развијена свест о потреби заштите интелектуалне својине. То важи како за купце фалсификата тако и тужиоце и судове.

– Колико је до сада било правоснажних судских кривичних пресуда којима су људи који су прекршили туђе ауторско право осуђени на казну затвора? Постоје само симболичне условне казне, а када погледамо колико има пиратерије и повреда ауторских права, мислим да мере судова нису адекватне. Све се, по правилу, заврши неком новчаном симболичном казном – закључује Митић.

--------------------------------------------------------------------------

Злоупотреба и лога слова "Политике"

 Наш лист заштитио је своја ауторска права на оригиналним словима "Политике" а бројни су примери да исте словне знаке, слова инспирисана типографијом сецесије, користе власници ћевабџиница, пекара, фотографских радњи или ауто-школа исписујући њима називе својих фирми. Осим ових, наша слова користе и у политичке сврхе. Није одолео ни Чедомир Јовановић, председник Либерално-демократске партије. Своју кампању за бојкот уставног референдума започео је промоцијом летка на коме је испод заглавља "Политике"  пласирао своје политичке науме...

Адвокати, из угла закона, сматрају "да је у питању очигледна повреда права интелектуалне својине неовлашћеном употребом жига у сврхе које нису за то предвиђене", а политичка кампања је једна од њих.

– Политичари, поготову у Србији, не воде много рачуна  о средствима која употребљавају. Постоји у томе висока доза бескрупулозности, па у својим кампањама користе све што мисле да може да им донесе неку добит –  каже Ђорђе Влајић, потпредседник Независног удружења новинара Србије, и објашњава:

– Претпостављам да је мотив г. Јовановића, ако је тачно да је користио лог и слова "Политике", да баштини један део лоше традиције "Политике" када је она била видно декларисана и понашала се као режимски медиј. Јовановић је у врло оштрој кампањи против устава и владе, као и премијера Коштунице лично, то је његова антиреферендумска аргументација, нешто што користи да докаже да је референдум о уставу нешто што неће донети добра Србији – тврди Влајић, потпредседник НУНС-а.

Мада је то легитиман став овог политичара, Влајић сматра да негативне кампање, по правилу, највише штете донесу онима који их спроводе.