Недостаје нам потрошачке културе

Да ли читате декларације на производима?

Обавезно, зато што сматрам да декларација и постоји да би се читала. Обратим пажњу на састав, рокове трајања, волим да се информишем о производу који купујем.

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је…

Подразумевајућа љубазност и комуникација са потрошачима. То су услужне делатности, а оне подразумевају да вас неко услужи и да вам основне информације.

Увозна или домаћа роба?

Волео бих да на тржишту има више домаћих производа и мислим да наши ресурси нису довољно искоришћени. Ипак опредељује ме квалитет и купујем ону робу која је квалитетна.

Да ли купујете на снижењима?

Купујем, али не по сваку цену, и у том случају се трудим да квалитет буде пресудан. Дакле, не купујем нешто само зато што је на снижењу и што је јефтино.

Има ли правих снижења у Србији, попут оних у другим европским престоницама?

Нисам сигуран. Последњих неколико година сам због снимања серије „Наша мала клиника” доста времена провео у Словенији и тамо сам видео како изгледају права снижења. Код нас је цена снижене робе, чини ми се, она која би требало да буде током продаје по регуларним ценама.

Колико на избор производа утичу дизајн и реклама?

Довољно да ме заинтересује као купца и мотивише да се пре куповине додатно распитам о производу.

Да ли чешће користите картице или готов новац ?

Подједнако. Картице су згодна ствар и увео сам их због тога, али плаћам онако како ми је згодније у одређеној прилици.

Хипермаркети или мање локалне продавнице?

Хипермаркети су занимљив концепт трговине и често вас натерају да купите и потрошите новац и на ствари које вам нису потребне у том тренутку. То је у људској природи, а велики простор, огроман асортиман производа вас само мотивишу да трошите. Милим да су мале продавнице рационалније за куповину.

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Сигурно, мада је мени жао што се мале радње све чешће затварају. Што због тих људи који на овај начин остају без егзистенције, што због нас потрошача који имамо навику за свакодневним куповинама у малој радњи.

Колико често идете у снабдевање у току месеца?

У велике набавке једном недељно, а по ситнице свакодневно.

Шта подразумевате под квалитетним производом?

Квалитетан производ је онај који у себи нема много супстанци, адитива, који могу да шкоде организму. Даље, то је производ који задовољава укус, али и некакве естетске стандарде.

Добре ципеле су…

Удобне, а не морају да буду скупе. Због природе посла имам више пари удобних ципела, јер се много крећем.

Шта се обично може наћи у вашем фрижидеру?

Намирнице које су потребне за брзо спремање оброка. Месо купујем свеже, а па га нема у замрзивачу или фрижидеру, али зато има свежег воћа и поврћа, воћних јогурта...

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Сигурно, и што сам свестан, а и вероватно да нисам знао. Потребно је још много да учимо и недостаје нам потрошачке културе, како бисмо научили да ценимо себе, али да поштујемо и произвођаче и трговце.

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?

Не знам, видим да имамо удружења и напоре да се нешто реши. Међутим, недостаје нам једна свеобухватна акција, самоосвешћивање и потреба да почнемо да схватамо да квалитет нашег живота зависи од нас.

Ко штити права потрошача у Србији?

Не знам. Видим да се људи жале и да постоји заштита, али као што сам већ рекао – још много тога морамо да променимо.