Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
УЗ СТОТО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ОСМОГ МАРТА

Шта је нама наша Клара дала

Навршиће се прекосутра 100 година од када је први пут прослављен Дан жена, у народу познат као 8. март. А у народу, поготово мушком, овај дан ће бити обележен трошком за цвеће и смишљањем начина да покажеш својој жени или девојци како је она посебна, једина и најлепша.

Ако закажеш, следују обавезни погледи прекора, или у екстремнијим случајевима, звоцања типа: „Ти мене уопште не волиш, ни цвет ми ниси купио, а данас је 8. март”. Ако те воли само за 8. март, џабе си му пасуљ кувала. Мајка, као пуноправни члан празника, вероватно неће много да се жали.

Уз дужно поштовање према лепшем и паметнијем полу, овај празник није баш осмишљен само због тога да би цвећарски или одевни бизнис добро зарадио. Они ових дана трљају руке и наручују тоне ружа, хаљина и гаћица. Озбиљна се борба водила око тог 8. марта.

Хајде да се мало подсетимо: те 1911. године, Клара Цеткин, пореклом из села Видерау у Немачкој, социјалиста, борац за женска права и (гола чињеница) љубитељка млађахних мушкараца, извела је милион људи на улице Берлина у знак протеста што жене немају право гласа.

Оно што је Клара, храбра и жестока жена са ултралевичарским марксистичким уверењима тада започела, као лавина се пренело читавом Европом: уследили су протести вазда либералних Францускиња, које су такође затражиле право гласа и право да буду изабране (у политичком, не у смислу удаје), па су им се придружиле Швеђанке, Холанђанке и касније Рускиње, а протест потоњих значио је и увод у руску револуцију 1917. године.

Борба за женско право, па макар и оно основно, на живот достојан човека, није могло да прође без крви и треба се вратити још мало уназад у време. Легенда каже да су много раније, 8. марта 1857. у Њујорку (година рођења Кларе Цеткин), у штрајк ступиле раднице текстилне индустрије, тражећи поштену накнаду за рад, као и мушкарци. Оне су затворене у фабрици, а затим је избио пожар, па је у погону изгорело преко 130 жена. Сећајући се улудо изгубљених живота, годину дана касније је први пут, такорећи незванично, прослављен Дан жена. Осми март постао је дан за побуну, па су тако године 1908, на хиљаде жена изашле на улице Њујорка и захтевале бољу плату, краће радно време и право гласа. Две године касније, одржана је прва међународна конференција жена у Копенхагену, на којој је Клара Цеткин предложила да 8. март уђе у историју.

Па ваља да се, на стогодишњицу њене иницијативе, подсетимо и Клариног чудесног живота.
Велики борац (пардон, велика боркиња) за женска права је у бурном животу постигла и учинила много. Школовала се у Лајпцигу, где је упознала првог животног сапутника, бунтовног руског студента Осипа Цеткина. Није јој сметало да се одрекне свог презимена, Ајзнер, а да ипак задржи свој интегритет и достојанство. Занимљиво је да је прихватила презиме вољеног човека, али се никад није удала за њега, из разлога врло практичног: да не би изгубила немачко држављанство. У то време прикључила се Социјалистичкој партији Немачке, свакако и под утицајем мужа активисте. Касније су Осипа због политичког ангажмана протерали из Немачке, а Клара је отишла за њим у Париз, где су добили два сина, Максима и Костју. Живели су на ивици глади. Цеткинова је у Паризу учила за новинара и преводиоца. Осип је, тешко оболевши, умро 1889. године.

Те исте године, Клара Цеткин почиње све озбиљније да се бави борбом за права жена. Приликом одржавања Друге интернационале изнела је реферат којим је „регрутовала” нове чланице. И међу колегама социјалистима било је оних који су и даље тврдили да треба укинути право женама на рад, јер умањују плате мушкарцима.

– Они који су се својом чашћу пред лицем човечанства обавезали на ослобођење, не смеју допустити да цела једна половина људског рода због економске и социјалне зависти буде осуђена на ропство. Онај ко жели да допусти тлачење радника од стране капиталиста, допустиће и тлачење жене од мушкарца. А она ће остати потлачена све док економски не буде независна – говорила је Клара Цеткин.

Године 1890. враћа се у Немачку, и постаје уредница социјалдемократског часописа „Једнакост”.

Као ватрени социјалиста, објашњавала је и да девојчице и дечаке треба одгајати у духу равноправности, и да нема разлике у мушким и женским пословима. Поред ватрене борбе за право гласа женама, Цеткинова је пропагирала слободну љубав, развод брака и прекид трудноће. Нулте године двадесетог века удала се, са пуне 43. године, за 18 година млађег Фридриха Цундела, песника и сликара.

Цеткинова се посвађала са колегама из Социјалдемократске партије, јер се противила уласку Немачке у надолазећи Први светски рат. Хапсили су је због велеиздаје, па је под притиском јавности пуштали на слободу, а касније се прикључила партији чувене Розе Луксембург, која је 1919. године мучена и убијена после неуспешне револуције у Берлину. Клара Цеткин је од 1920. до смрти 1933. године била на функцији посланице у немачкој скупштини, испред Комунистичке партије Немачке.

Од 1924. године, као истакнути члан Коминтерне, углавном време проводи у Москви и тамо остаје до смрти. Годину дана пре краја бурног живота, као најстарија у парламенту је добила прилику да отвори седницу Рајхстага. Тада је позвала народ на борбу против Хитлера и националсоцијализма. По правилу, увек је на правој страни и до последњих дана живота противила се и самовољи подивљалог Јосифа Стаљина.

Тако је говорила и делала Клара Цеткин, а годинама се у западним земљама Европе није славио Дан жена, због несумњивог социјалистичког, а касније и комунистичког порекла овог празника. У време веселих шездесетих година прошлог века појавиле су се ничим изазване феминисткиње, па је 8. март поново почео незванично да се слави. Од 1975. године, Уједињене нације овај велики датум у борби за људска права званично славе као Међународни дан жена.

И тако, драге даме, стигосмо у време садашње. Шта је вама, и нама, борба Кларе Цеткин дала? Рекло би се, сасвим довољно. Имамо Славицу Ђукић-Дејановић на челу Народне скупштине, па Диану Драгутиновић на челу државних финансија. Имали смо и Борку Вучић и Миру Марковић, ту су нам и Весна Пешић и Маја Гојковић. Просто да човек од радости запева „ми смо жене на све спремне”.

У Америци имају Сару Пејлин и Хилари, удата Клинтон. Имамо и боркиње из невладиних организација. Добре су оне, али, ипак, да се кладимо у ситне паре како свако мало завире у биографију Кларе Цеткин, да виде како се то ради. И како треба размишљати. А о новинарству, које је дибидус постало женска професија, може и ситан есеј да се напише. Све гола уредница до уреднице...

Сад, шалу на страну, много је жена крв пролило за своја права да би се цела прича свела на букет мимоза и ружа или скупи парфем и танга-гаћице. Има још много девојака и дама које носе велове, да им се само лепе окице виде. Прича се и о некаквој женској кастрацији, да те бог сачува. Прими цвеће од вољеног и финансијски стабилног мушкарца, али не заборави на солидарност са мање срећнима. Ваљда је то порука и овог, стотог по реду 8. марта.

Дакле, шта да се ради? Можда је најбоље послушати савет песника и певача Леонарда Коена. Он је отприлике рекао да жене полако преузимају ствар и да тако треба и да буде. Нека лепо прихвате и воде овај свет, јер им ионако лежи тај посао, а ми ћемо да се посветимо мушким пословима, као што су писање, поезија, уметност и остале глупости. Можда је тако мислила и Клара Цеткин када се удала за оног младог песника. Сјајна идеја.

Само под једним условом. Да све жене које воде свет више личе на Клару, а мање на Мадлен Олбрајт. Ништа горе од моћне жене која и ликом и делом подсећа на свог брата.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.