Странке још мешају „кадровске карте” у влади

Договор о реконструкцији владе је постигнут, али далеко од тога да је све решено. Током јучерашњег дана било је веома живо у партијама владајуће коалиције у којима се још двоуме не само око сопствених кадровских решења, него и око коначног изгледа „нове” владе. Није извесно која ће се министарства сажимати и да ли ће се у том послу држати партијског кључа или ће се мешати поједини ресори који су до сада припадали различитим странкама.

У Г 17 плус, како незванично сазнајемо, нису ни најмање расположени за ову другу опцију, мада се јуче могло чути у редовима владајућег блока да у Демократској странци нису ради да пристану на спајање НИП-а и економије, које је Млађан Динкић већ „озваничио” јавним иступом. Образложење за овакав став демократа је да би спајање министарстава на овај начин значило само козметичке „преправке” владе. Према овим изворима, логичније је да НИП иде уз инфраструктуру Милутина Мркоњића или просторно планирање Оливера Дулића. У Г 17 плус, пак, на овакве спекулације одговарају да су то „чисте глупости и подметачине оних који се боје за своје фотеље па покушавају да сада замуте воду јер су навикли да лове у мутном”.

Једна од такође незваничних спекулација односи се на министарку финансија Диану Драгутиновић, чије се име у јавности помињало и претходних година када се говорило о могућој реконструкцији владе. Овог пута, како сазнајемо, постоји њена жеља да се повуче са тог места.

Како се незванично сазнаје војвођански ДС чврсто стоји иза министра пољопривреде Саше Драгина, али је још неизвесно да ли ће га и одбранити, јер наводно врх ДС-а заговара да његов ресор преузме министар трговине Слободан Милосављевић.

Сада је извесно само да „Министарство одбране неће мењати министра”, како је то рекао министар Драган Шутановац. И Расим Љајић и Снежана Самарџић-Марковић тврде да ће министарства рада и социјалне политике и омладине и спорта остати непромењена.

Министар Љајић (СДПС) још је навео да је најважније да је постигнут политички договор о реконструкцији владе и додао, према извештајима агенција, да предстоје технички детаљи о усвајању закона о министарствима. „Чекам дефинитиван договор, пре свега три главне странке у коалицији”, казао је Љајић.

Снежана Самарџић-Марковић (Г17 плус) рекла је да ће детаљи договора у владајућој коалицији бити саопштени у петак, када се заврше разговори. Она није желела да говори о персоналним решењима док коалиција не постигне договор, али је казала да Зоран Станковић остаје кандидат њене странке за министра здравља.

На питање новинара да ли ће Станковић бити нови министар здравља, Драган Шутановац је јуче рекао да ће се о томе изјаснити лидери владајуће коалиције и премијер Цветковић. Он је још напоменуо, преноси Бета, да није информисан о могућности да у реконструисаној влади буде потпредседник, али да никада није бежао од обавеза.

Будући да је премијер Мирко Цветковић, обелодањујући договор о реконструкцији, наговестио да је могуће да буде још неких потпредседника у влади, јуче се појавила прича и о томе да се у Социјалистичкој партији Србије размишља у том правцу. Један од могућих сценарија био је да Мркоњић добије потпредседничко место, а да његово министарство инфраструктуре буде припојено енергетици коју води његов страначки колега Петар Шкундрић. По другом сценарију, који је, наводно, био реалнији, Шкундрић би свој ресор препустио Мркоњићу, а за досадашњег министра енергетике нашло би се место у дипломатији.

Врх те странке и јуче је био затворен за информације и само је заменик председника СПС-а Жарко Обрадовић јуче у Нишу, на инсистирање новинара, изјавио да влада „траје док не буде изабрана нова”. Танјуг преноси да је после потписивања протокола са градоначелником Ниша Милошем Симоновићем о изградњи истуреног одељења школе „Иво Андрић”, у насељу „Бранко Бијеговић“, Обрадовић поручио да ће „бити 1. септембра сви заједно на отварању школе”.

Јуче, првог дана пролећног заседања Скупштине Србије, посланици владајуће коалиције нису били расположени за причу о реконструкцији сигурно и због тога што је то питање, како је рекао министар за животну средину и просторно планирање Оливер Дулић, за премијера и лидере странака владајуће коалиције.

Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић, који се јуче појавио у парламенту, није желео да даје изјаве, али је у неформалном разговору са новинарима потврдио да његовом ресору припада припрема измена и допуна закона о влади и о министарствима. Како је, међутим, рекао, до њега још није стигао такав захтев од премијера. На опаску новинара да је остало још мало времена до уторка, када истиче рок да премијер предложи нове министре здравља, економије и НИП-а, чије су оставке већ констатоване (Цветковић је, иначе, рекао да ће се цео посао око промене ових министара обавити у пакету са комплетном реконструкцијом владе), Марковић је, кроз смех, одговорио: „Могу ја то за два сата да напишем”.

М. Ч. – Ј. Ц. – Б. Б

-------------------------------------

Ненадић: Одговорност важнија од броја ресора

Програмски директор организације Транспарентност Србија Немања Ненадић оценио је јуче да је од броја ресора у Влади Србије важнија одговорност за обављање послова којима се држава бави. „По мом дубоком уверењу, суштинска реформа би подразумевала да се прво сагледа да ли је заиста потребно да се влада бави свим пословима које тренутно ради, и да ли је потребно да то чини у садашњем обиму. Сада се у Закону о министарствима може наћи да министарства обављају 506 послова, а поред тога још 88 у посебним организацијама које су део државне управе, а не припадају ниједном министарству”, рекао је Ненадић за агенцију Бета.

Ненадић је оценио да „идеални” број министарстава начелно не зависи ни од броја становника ни од богатства земље, већ од послова којима се бави и од обима државне интервенције. „На пример, ако држава даје субвенције, преговара са потенцијалним улагачима, ако сама наступа као инвеститор, одређује цене неких производа или регулише величину стоматолошких ординација, онда мора да има и некога ко ће то да администрира”, оценио је Ненадић.

Он је, међутим, истакао да је друго питање да ли се сви ти послови могу ефикасније обављати из мање или више министарстава. „У принципу, министарстава може да буде и пет и 15 и 25, а да раде исте послове и да то буде једнако (не)успешно”, казао је Ненадић, али је додао да би смањење броја ресора у Влади Србије био добар потез, макар на симболичном нивоу, због смањења трошкова.