Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зарада и на шећеру из Робних резерви

Зарада и на шећеру из Робних резерви
Фото Танјуг

Шећер из Републичке дирекције за робне резерве почео је јуче да пристиже у продавнице. Трговцима ће у наредних шест месеци бити испоручивано 3.000 тона месечно што би, како очекују у Министарству трговине, требало да ублажи несташице.

Заинтересовани трговци набављају га од државе по цени од 82,50 динара, а продају за 98 динара. Горан Тасић, директор Дирекције за робне резерве, сматра да ће бити потребно око недељу дана да се ова основна намирница дистрибуира у трговине широм Србије. За шећер из државне испомоћи пријавило се око 40 трговинских ланаца, који имају више од 1.300 продајних објеката. Међу њима су „Меркатор”, „Делта”, „Идеа”, ДИС, „Интерекс”, „Фамилија маркети”, „Веропулос”, „СОС маркети”, али и многи локални ланци продавница.

– Од Републичке дирекције за робне резерве добили смо око 245.000 килограма шећера. Испорука првих количина почиње данас. Очекујемо да од Дирекције за робне резерве добијемо налог за дистрибуцију шећера по општинама, а продаваће се по цени од 98 динара по килограму. У понуди имамо и шећер других произвођача, јер количине из Робних резерви нису довољне да задовоље све потребе купаца – кажу у „Меркатору С”.

Слично је и у „Супер Веру”. Чекају шећер из Робних резерви, а у понуди имају и „веро шећер” и шећер из Црвенке по цени од 115,50 динара.

Крајњи купци ће, у свакој варијанти, плаћати шећер по знатно вишој цени него раније. Килограм ове намирнице пре годину дана коштао је мање од 60 динара, а сада се цена приближила цифри од 100 динара. У мањим приватним продавницама у унутрашњости несташица није ни било, али зато за килограм шећера ваља издвојити 120, па и 130 динара.

Потрошачи су тим више збуњени што је до несташице дошло у време када је објављено да је у Србији забележена рекордна производња шећера. Није тешко закључити да се на овај начин врши притисак на подизање малопродајних цена – исти сценарио је примењен пре неколико месеци у случају зејтина, после чега је ова намирница поскупела за готово 50 одсто.

То је јуче потврдио и Слободан Милосављевић, министар трговине. Приликом обиласка супермаркета у Новом Београду сагласио се да је апсурдно што је дошло до несташице шећера, с обзиром на то да је лане произведено више од 490.000 тона.

Стручњаци већ недељама објашњавају да су преговори између произвођача и трговаца разлог због кога је дошло до застоја у испоруци.

– Слатког кристала има довољно код три велике италијанске, грчке и немачке компаније које држе тржиште шећера у Србији. Основни разлог за несташицу је што су произвођачи од трговаца тражили авансно плаћање и око тога се преговарало – рекао је Милан Простран, секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије, додајући да се поскупљења нису могла избећи.

– На светском тржишту се пре само месец дана тона шећера продавала за 740 долара, а недавно је цена отишла на 800. Сада је достигла чак 900 долара. Код нас паковање од једног килограма у производњи кошта око 86 динара, па малопродајна цена мора да буде виша од 100 динара и код највећих трговаца – објаснио је Простран.

С. Деспотовић

--------------------------------------------

Потрошачи: За несташице криви трговци и произвођачи

У организацијама за заштиту права потрошача кажу да мањак шећера купцима открива неколико ствари.

– Најпре, да је узрок несташица понашање произвођача и трговаца, који ће кроз поскупљења доћи до веће зараде, а држава не жели да им стане на пут. Ми, осим тога, већ дуже постављамо питање зашто Србија нема закон о Робним резервама који би уредио целу област, од њиховог пуњења до дистрибуције, какав је то случај у земљама Европске уније – рекао је Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.