Ахтисаријев предлог неће моћи да прође

За доношење резолуције која би отворила пут независности Космета тренутно нема никаквих изгледа, оценио је координатор српског преговарачког тима Леон Којен.

Он је истакао да су многи, нарочито на Западу, веровали да ће министарски састанак Контакт групе у Њујорку 20. септембра и седница Савета безбедности о Космету два дана касније бити "тренутак када ће косовски чвор почети да се расплиће у правцу независности".

Та очекивања се, међутим, нису испунила и, што је још важније, у садашњем "распореду снага" у та два тела, то се неће ни догодити, објаснио је Којен због чега је преговарачки тим оценио да се међународни положај Србије у погледу преговора о Космету побољшава.

Русија је "недвосмислено ставила до знања другим чланицама Контакт групе да је против сваког решења које би било наметнуто Београду, да не прихвата никакве ултимативне рокове за крај преговора и да специјални изасланик УН Марти Ахтисари има мандат да предложи своју верзију решења, али не и више од тога".

Уколико Ахтисари предложи неко решење које би отворило пут независности Космета, Којен сматра да ће се о његовом предлогу изјашњавати Београд и Приштина, земље Контакт групе и, најзад, Савет безбедности.

"У Контакт групи се одлучује консензусом, па овакав Ахтисаријев предлог неће моћи да прође због друкчијег става Русије. У Савету безбедности је слична ситуација. Од пет земаља сталних чланица са правом вета, Русија и Кина изричито подржавају суверенитет и територијални интегритет Србије", рекао је он и закључио да самим тим "за доношење резолуције која би отворила пут независности Космета тренутно нема никаквих изгледа".

Очекивања оних на Космету и ван њега који су веровали у независност крајем 2006. су се "изјаловила", што ће их "сигурно навести да у једном тренутку преиспитају и модификују своју досадашњу политику", казао је Којен и додао да "каква год да ће бити та измењена политика, с њом ћемо се суочити у следећих пет-шест месеци и Србија је мора дочекати спремна. Зато је од пресудне важности да, без обзира на предстојеће изборе и њихов исход, буде очувана основна линија досадашње државне политике према Космету", закључио је он и додао да то подразумева три ствари. Прва је "одбрана онога што су основни национални и државни интереси на Космету", друго је "наставак разложне политике компромиса у свим кључним стварима, од статуса до децентрализације и имовинских питања", а треће, "свест о положају и могућностима Србије данас".