Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Фејсбук” протести уздрмали Хрватску

„Фејсбук” протести уздрмали Хрватску
Иако малобројни, демонстранти у Загребу често у сукобу са полицијом Фото Бета

Антивладини протести широм Хрватске, организовани углавном преко друштвене мреже „Фејсбук”, постали су главна политичка и друштвена тема у Хрватској, будући да још није јасно ко их организује, да ли их неко подстиче и да ли нечији циљеви стоје иза њих.

Прексиноћни протест око 5.000 демонстраната у Загребу, када су скинуте и запаљене заставе владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), Социјалдемократске партије (СДП) и Европске уније, при чему је опседана и зграда у којој живи премијерка Јадранка Косор, показао је да незадовољство ових људи није само усмерено на владајуће структуре већ на целу политичку елиту у Хрватској.

Будући да су подршку демонстрантима дали шеф Хрватских лабуриста Драгутин Лесар и Дамир Кајин из Истарског демократског сабора (ИДС), посланик ХДЗ-а Франо Матошић је поновио тврдње како је опозиција повезана са „Фејсбук” демонстрантима.

Међутим, спаљивање заставе СДП-а заправо оповргава ову оцену, док је шеф ове главне опозиционе странке Зоран Милановић био поприлично љут, рекавши за Хрватску телевизију да би, да је знао да ће демонстранти доћи до седишта партије, лично дочекао демонстранте да их пита шта замерају СДП-у и шта траже од те странке.

„Да чујем шта то замерају СДП-у, шта смо ми украли и шта сам ја украо, те шта желе од СДП-а”, рекао је Милановић за Дневник 3 ХТВ-а поручивши да ће на своју зграду ставити нову заставу и СДП-а и Хрватске „ако треба и десет пута”.

На питање о присуству Кајина на протесту (ИДС је чланица опозиционе коалиције), Милановић је рекао да је Кајин имао најбоље намере, али да мисли да ни Кајину, као уосталом ни њему, није потпуно јасно шта се дешава.

И заиста, многима у Хрватској није јасно шта се дешава будући да су се протеклих дана и ратни ветерани укључили у ове антивладине протесте захтевајући да Хрватска више учини на одбрани домобрана против којих судске процесе води углавном Србија.

Додатно је посматраче зачудило то што је на прексиноћном протесту, како извештавају хрватски медији, извиждан док се обраћао окупљенима Иван Пернар, који је досад важио за главног организатора „Фејсбук” демонстраната.

Пернар, иначе медицински техничар, за кратко време постао је контроверзни вођа антивладиних протеста, за кога многи просто не могу да верују да је управо он успео да организује људе да изађу на улице. Иако власт упире прст у опозицију тврдећи да Пернар заправо ради за интересе опозиције, чини се да политичари на обе стране нису баш одушевљени Пернаром, јер им делује незамисливо да неискусни медицински техничар изведе народ на улице.

Штавише, неверицу међу политичарима развија и то што хрватски коментатори истичу да овај „Фејсбук револуционар” не одустаје од своје борбе па се чак хвали да цурама које га последњих дана опседају говори: „Нема секса док траје борба!”

Ипак, поједини хрватски аналитичари сматрају да су „Фејсбук револуционари” превидели чињеницу да заправо раде у корист политичких странака које желе доћи на власт, а од којих су се на сва уста ограђивали. Тако се примећује, када су се прошлог викенда у Загребу сукобили млади Загрепчани са полицијом, на насловној страни „Јутарњег листа” да је најављен разговор са лидером СДП-а под насловом „Протесте ће зауставити једино избори”.

С друге стране, има и оних који су мишљења да овакви протести заправо одговарају управо владајућем ХДЗ-у, будући да се на њима окупља не више од 5.000 демонстраната.

„Што је 2.000 људи? Траже да им се премијерка обрати? Кад их буде 20.000 онда ће се обратити”, оценио је Иван Звонимир Чичак, угледни борац за људска права.

Премијерка Косор се јуче, после састанка са Вивијен Рединг, потпредседницом Европске комисије задуженом за правосуђе, основна права и грађанство, први пут осврнула на протесте и захтеве за превремене изборе. Она је рекла да су избори предвиђени за крај ове или почетак следеће године и „о томе одлуку доноси владајућа већина, а она се не доноси на улици”.

„Свако има право протестовати, но потребно је не само слушати него и чути што се влади упућује, а потребно је учинити све како би се тежак посао уласка у ЕУ завршио. Сада смо надомак том циљу и верујем да неће бити много оних који ће то хтети угрозити. Како смо много пута истицали и осигурали, протести јесу легитимни, али насиље није ни за кога прихватљиво”, рекла је премијерка и поновила да је потребно завршити преговоре, оснажити економију и појачати борбу против корупције.

Посланички клубови опозиционих странака су пак јуче поновно затражили долазак премијерке Јадранке Косор у Сабор како би објаснила изјаву портпарола владе Младена Павића да иза насиља на протестима стоји опозиција.

Предсједник СДП-а Зоран Милановић је, међутим, додао „како избори не морају бити одмах, али очекује да буду у разумном року”.

„Нико не тражи предају власти, него демократске изборе. Хрватска на изборе не може чекати пуну годину дана”, рекао је Милановић.

Функционер ХДЗ-а Андрија Хебранг одговорио му је да „избори треба да буду у разумном року, а то је након завршетка преговора”. Како се очекује, преговори о чланству Хрватске у ЕУ могли би да буду завршени у јуну ове године.

Упркос жељама политичара, аналитичари се питају да ли се већ прелила чаша стрпљења хрватских грађана и да ли је можда „могуће да пословично ћутљиви и помирљиви Хрвати наставе с протестима”. Оно што је извесно јесте то да из веома различитих група у хрватском друштву стиже иста порука да их „нико не чује и не разуме”.

Н. Радичевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.