Жестоке реакције због хапшења Дивјака

Од нашег дописника

Сарајево – Званичници из Републике Српске поздрављају хапшење бившег генерала Армије БиХ Јована Дивјака и очекују да ће по налогу Тужилаштва БиХ врло брзо бити ухапшени и сви остали осумњичени за злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја ратне 1992. године. С друге стране, из Федерације БиХ стижу жестоке реакције против овог хапшења.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је пензионисаног генерала БиХ Јована Дивјака „требало и раније ухапсити” и изразио наду да Србија „неће одустати од налога за привођење”.

У Федерацији БиХ, пак, уследиле су бројне и жестоке реакције, општа подршка генералу исказана је и на протестима који су јуче организовани испред амбасада Србије и Аустрије у Сарајеву уз присуство јаких полицијских снага.

Сарајевски политичари упућују оштре критике на адресу српских власти и тамошњих правосудних институција, тврде да то што се догодило у Добровољачкој „није био злочин”, него „легитимна акција ослобађања отетог председника државе”.

Чланови Председништва БиХ Жељко Комшић и Бакир Изетбеговић на ванредној конференцији за новинаре изјавили су да ће учинити све да се генерал Јован Дивјак који је ухапшен на бечком аеродрому на основу потернице српског тужилаштва што пре врати у Сарајево. Комшић и Изетбеговић сматрају да „овај случај” излази из правног оквира, те да је „очигледно” да у Србији и њеним институцијама постоје снаге које су за европски пут, као и ретроградне које гледају унатраг.

„Са овим првим ћемо радити да до оваквих хапшења више не дође”, каже Изетбеговић.

„Ово је доказ да југословенски фашизам није ни побеђен ни излечен. Србија само са другим, углађеним председником ради све оно што би радила и са Милошевићем и са Караџићем”, изјавио је члан ратног Председништва РБиХ Стјепан Кљујић којег српско тужилаштво, такође, сматра одговорним за страдање припадника ЈНА који су се 3. маја 1992. мирно повлачили из Сарајева.

Координатор Тима МУП-а РС за истраживање ратних злочина Симо Тушевљак изјавио је за „Политику” да је Тужилаштво БиХ требало до сада да „подигне оптужницу” за злочине у Добровољачкој и да у притворској јединици „буду сви” који су осумњичени за злочине почињене над младим војницима ЈНА.

На потерници Србије за злочине у Добровољачкој, осим Дивјака, налази се још 18 особа из БиХ.

„Поздрављам хапшење муслиманског генерала које су извеле аустријске власти”, каже посланик у Представничком дому Парламента БиХ Славко Јовичић, сугеришући да постоје „необориви докази” за бројне ратне злочине против српског народа у БиХ, међу којима и злочин у Добровољачкој. Јовичић напомиње да је спреман да сведочи на суду против генерала Дивјака.

Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић изјавио је Срни да ће БиХ упутити Аустрији захтев за изручење бившег генерала Армије БиХ.

„Посебно одељење за ратне злочине Тужилаштва БиХ ради на овом предмету и ми инсистирамо да га процесуирамо”, рекао је он.

Сарајевски медији преносе да је и српско министарство правде већ најавило да ће затражити од Аустрије изручење пензионисаног генерала Јована Дивјака.

Својевремено је Јован Дивјак сарајевском недељнику „Глобал” потврдио да „има разлога за покретање истраге” у случају Добровољачка, јер и он сматра да се 3. марта, када је пресечена колона ЈНА, „десио злочин”.

„Оно што сигурно јесте то је да напад није био организован. Али да се узму пушке и опали по аутобусу у којем седе цивилна лица која се враћају из друге војне области и при том убије човек – то није било потребно. Дакле, није било сукоба на фронту, људи су били разоружани, то што се десило није смело да се деси и то је злочин”, рекао је Дивјак.

Душанка Станишић

-----------------------------------------------------------

Потерница расписана крајем 2008. године

У захтеву за спровођење истраге наводи се да је окривљени прекршио правила међународног права и Женевске конвенцијеЗахтевом за истрагу, Тужилаштво за ратне злочине Србије терети 19 осумњичених за случај познат као „Добровољачка”, када су настрадала 42 војника ЈНА, а 73 су рањена. Међу осумњиченима су Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић, ратни чланови Председништва БиХ, као и генерал Јован Дивјак. Због истог случаја, прошле године на лондонском аеродрому ухапшен је Ејуп Ганић. После неколико месеци судске процедуре, суд Велике Британије одбио је да га изручи Србији под образложењем да Ганић у нашој земљи не би имао фер суђење и да је реч о политички мотивисаном процесу.

Потерница за осумњиченима у случају „Добровољачка” расписана је крајем 2008. године због сумње да су 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву починили ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијали и рањавали непријатеља и употребљавали недозвољена средстава борбе.

„Као високи политички и војни функционери, окривљени су, издавањем наређења, планирали и организовали нападе на објекте и припаднике ЈНА у Сарајеву, и то на Војну болницу, на Дом ЈНА, на колону санитетских возила и на колону Команде Друге војне области у Добровољачкој улици. Тиме су прекршили споразум између представника Републике БиХ и СРЈ о мирном повлачењу ЈНА са територије БиХ, као и правила међународног права и Женевске конвенције”, наводи се у захтеву за истрагу.

Кроз Добровољачку најпре је мирно пропуштено десетак војних возила, а кад је остатак колоне, са око 200 војника, стигао до моста Дрвенија, осута је паљба из пешадијског оружја, са Бистрика и из правца реке Миљацке.

Приликом напада на војну колону у Добровољачкој улици у Сарајеву, окривљени су радио-везом издавали наређења: „Сва покретна возила непријатеља уништити! Припремити запаљиве смесе и све палити! Блокирати јединицу и одмах по њима! Обарајте стабла да се не могу ни милиметар макнути. Нема прилаза Унпрофоровим возилима док председник не буде у председништву. Одмах, одмах заробити све! Нека све јединице које су близу Добровољачке дејствују по овој војсци!”

Поступајући по наредби, јединице Територијалне одбране, Патриотске лиге, Зелених беретки, Специјалних јединица полиције…, прво су контејнерима и теретним возилима запречиле Добровољачку улицу. Затим су са свих страна отворили рафалну паљбу по возилима и припадницима ЈНА, као и по другом делу колоне, где се налазило прописно обележено санитетско војно возило.

Д. Чарнић