Рокови прошли, прописа нема

Сваки савремени унутрашњи правни поредак мора да штити и приватност грађана. Подаци о личности представљају срж информационе приватности сваког појединца. Прописи којима се уређује обрада и заштита података о личности морају да одговарају реалним потребама и могућностима Србије, али и да су усаглашени са одговарајућим међународним стандардима, пре свега с Конвенцијом СЕ бр. 108. из 1981. и Директивом СЕ бр. 46. из 1995. године. Скоро све европске државе су својим законима на одговарајући начин уредиле ову област још од седамдесетих до деведесетих година прошлог века.

У нашој земљи први закон о заштити података о личности донет је 1998. године, на нивоу СР Југославије. Највећи проблем у вези са овим законом не лежи у чињеници да није био усаглашен с већим бројем тада већ успостављених европских стандарда него у томе што се уопште није примењивао! И што је још горе, ово није једини закон из области људских права, који је Скупштина Србије усвојила, а који се није примењивао!

Нови закон о заштити података о личности Скупштина Србије је усвојила 2008. године. Овај релативно апстрактан закон је у сваком погледу свеобухватнији и у већој мери усаглашен са савременим европским стандардима него претходни, али има недостатака. Овај пропис је општи, матични закон у области заштите података о личности и садржи начела која би требало да буду разрађена, односно конкретизована великим бројем посебних, секторских закона. Иако је ово уставна обавеза, то се до сада углавном није десило, те само мали број секторских закона садржи одредбе које у потпуности уређују предметну материју. Супротно томе, највећи број секторских закона или уопште не садржи одредбе којима се уређује материја прикупљања, држања, обраде и коришћења података о личности, или садржи одредбе које ову материју уређују непотпуно, односно неодговарајуће.

Влада Србије није донела ни акт о начину архивирања и о мерама заштите нарочито осетљивих података, иако је законски рок за доношење овог акта истекао још у мају 2009, као ни Акциони план за спровођење Стратегије заштите података о личности, иако је рок за то истекао новембра 2010.

Основан је, ипак, независни државни орган – повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, који је током 2010. вршио своје законом установљене надлежности. Повереник је извршио надзор над радом 71 руковаоца подацима о личности, од чега у 48 случајева по службеној дужности, а у 23 по пријави грађана. У погледу структуре руковалаца над којима је извршио надзор, највећи је број органа локалне самоуправе (26), затим органа државне управе (22), па руковалаца у области производње, трговине и услуга (8), здравства (5) итд. Повреде закона које је повереник утврдио су: непостојање евиденција о збиркама података и њихово недостављање поверенику (26), прекомерна обрада (8), непримењивање организационих, техничких и кадровских мера заштите (8) итд. Због тога је повереник предузео следеће мере: издао је упозорење на неправилности у обради (29), поднео захтеве за покретање прекршајног поступка (20), поднео кривичне пријаве (18) итд. Такође, повереник је поступао по 45 жалби, поднео предлоге за оцену уставности три закона и др.

Може се закључити да Србија и даље не придаје потребан значај заштити података о личности. С једне стране, не чини одговарајуће напоре да ову област нормативно уреди, а с друге, поверенику не обезбеђује адекватну подршку. Једно време недостатак подршке се огледао у недовољним средствима за рад, затим у неодговарајућем простору, онда у проблематичним покушајима извршне, али и законодавне власти да у извесној мери релативизују овлашћења повереника и утичу на његову самосталност, чиме би могле да отупе оштрицу непристрасног деловања, па даље у непоступању или неблаговременом поступању по актима повереника, укључујући ту и кривичне пријаве, захтеве за покретање прекршајног поступка, предлоге за оцену уставности и др.

Неспорно је да повереник врши послове заштите података о личности, али сви надлежни органи, организације, установе и др, требало би да се у оквиру свог делокруга рада баве заштитом података о личности кроз унапређивање прописа и њихову пуну примену, као и међусобну сарадњу и сарадњу са грађанима. Надлежни органи требало би да своје напоре усмере и на борбу против свих који не поштују закон и који злоупотребом савремених технолошких решења угрожавају или онемогућавају остваривање права на приватност.

*Заменик повереника за информације од јавног значаја