Бајати договор на Копаонику

Да је један од искусних привредника, као што није, прихватио понуду да узме учешће у новој реконструисаној влади био би то један од ретких конкретних договора који је пао на Копаоник бизнис форуму. Овако, консензус је постигнут око истог циља као и прошле године: нови модел раста српске привреде мора бити заснован на извозу и производњи, јер не можемо више развој базирати на потрошњи и увозу. Око тог циља се, још кад је светска криза почела да тресе нашу земљу, ујединила и стручна и лаичка јавност и власт и опозиција. Србију 2020. године сви виде као земљу која има плус у спољној трговини јер је увоз већи од извоза, у којој је неколико стотина хиљада људи добило посао, нема ни минус у државној каси, већ остварује суфицит у буџету. Међутим, оно око чега договора још нема је – како до тог циља стићи.

Јер, од лањског до овог Бизнис форума у Немањину улицу стигло је неколико предлога привредника на који начин Србија може да постане извозно оријентисана привреда. Готово да нема удружења привредника које предлог својих мера није упутило премијеру Мирку Цветковићу.

– Добисмо ли ми неки одговор – питао је на једном од панела на Бизнис форуму Топлица Спасојевић, председник Удружења корпоративних директора, свог колегу Бранислава Грујића, првог човека клуба „Привредник”, иако је унапред знао одговор. Још у априлу прошле године њих двојица су заједно с Драганом Ђуричином, председнику Савеза економиста, предлог својих мера послали на адресу Владе Републике Србије. Међутим, њих тројица нису били једнини у сали конгресног цента Хотела „Анђела” који су на то питање могли да одмахују главама. Без одговора је остао и предлог Привредне коморе Србије, Асоцијације малих и средњих предузећа, Уније послодаваца…

Ипак, не може се са сигурношћу тврдити да креатори економске политике нису прочитали сугестије које су им упутили српски привредници. Јер, средином прошле године објављена је студија коју су направили најугледнији домаћи економисти. На око 100 страна стручњаци су детаљно образложили на који начин би Србија могла до краја деценије да се преокрене за 360 степени. На основу те судије, председник Борис Тадић је заједно са економским стручњацима направио Концепт развоја Републике Србије до 2020. године.

Најочигледнија разлика између ова два модела раста српске привреде је у дебљини студије. Прва, коју су написали најугледнији домаћи економисти, има 100 страна, док је студија председника Тадића и његовог тима стручњака пет пута тања. Ипак, ове стратегије имају неколико истих циљева. Србију 2020. године виде као земљу у којој је 400.000 људи добило посао, учешће извоза у бруто домаћем производу је повећано на 65 одсто. Ипак, тим председника Тадића поставио је мало амбициозније стопе економског раста, као значајније и учешће инвестиција у бруто домаћем производу.

Ипак, професор Драган Ђуричин, председник Савеза економиста, два предлога антикризних мера које су писали привредници на Копаоник бизнис форуму равноправно је упоредио с претходно поменута два модела развоја. Како каже, заједничко за предлог Привредне коморе, Клуба „Привредник”, стратегију председника Тадића и домаћих економиста је то што као лек за проблем који Србија сви виде инвестиције. Такође, професор Ђуричин додаје се кроз све четири студије провлачи идеја повећања извоза и замене увоза. Ипак, што би председник Савеза економиста рекао, ђаво је у детаљу.

Тако се предлог који су потписали Спасојевић, Грујић и Ђуричин од свих разликује по томе што предвиђа нови монетарни модел.

У њему се предлаже да Народна банка Србије не може да као циљ има само одбрану цена, већ мора да води рачуна и о стабилности курса, као и смањењу незапослености. Гувернер Дејан Шошкић објаснио је да постоји неколико централних банака широм света које немају само један циљ. Међутим, проблем је што су ти циљеви врло често међусобно супротстављени. Такође, Ђуричин је у априлу прошле године предлагао и да курс динара буде везан за инфлацију. Тадашњи кандидат за гувернера Дејан Шошкић објаснио му је како аргентински модел није добар за Србију, јер је везивање курса за инфлацију већ опробано у Латинској Америци, али да су резултати били лоши.

– Са индексирањем се ишло у недоглед, а то предвиђање омогућавало је зараду шпекулантима, објаснио је тада Шошкић.

А. Николић