Стиже по „пунто”, ЕПС и бање

Долазак руског премијера Владимира Путина 23. марта има и симболички значај, јер ће једна од важних тема његових разговора с председником Борисом Тадићем бити дијалог с властима у Приштини. И када следећег дана, на 12. годишњицу НАТО агресије, све новине објаве своје прилоге, управо ће подршка најпопуларнијег руског политичара поводом Косова и Метохије бити позитивни сигнал који ће додатно истаћи посебне, пријатељске односе између Београда и Москве.

Како сазнајемо у високим српским политичким круговима, Руси поручују Београду да је отпочињање дијалога о Космету добар потез и да Србија може рачунати на подршку Москве на том путу. Посебно ако дијалог с Приштином наиђе на препреке, јер ће Москва тада притискати да разговори не буду прекинути у корист албанске стране, као што је то било у случају са Ахтисаријевим планом.

Списак тема за Путинове „београдске разговоре”, међутим, много је шири и садржи обимну „енергетску агенду” (пре свега „Јужни ток” и ЕПС), јер су управо за ову област на Балкану Руси највише заинтересовани. За разлику од ситуације пре неколико година, Србија је данас отворена за руска улагања. Од Путинове посете очекује се финализација енергетског аранжмана и коначан договор у вези с транснационалним гасоводом „Јужни ток”, који има изузетан значај за обе земље и цео регион, па би Тадић и Путин могли 23. марта званично то да објаве.

Руси су заинтересовани за нова улагања, а посебно за приватизацију „Електропривреде Србије”, као и за учешће у великим пројектима на железници, а руска страна требало би да обезбеди кредит за изградњу београдског метроа. Нова тема биће улазак руских инвеститора у српске бање јер је у овом тренутку 40 наших туристичких центара на приватизационој листи.

Посебан део разговора тицаће се Споразума о слободној трговини који Србија већ има с Русијом, али тек у последњих годину-две почиње да га озбиљније користи. Русима ће бити понуђено да на бесцарински списак буде уврштен и крагујевачки „пунто”, а да Србија за узврат отвори тржиште за руска теретна и путничка возила.

Доласком Путина у Београд, Руси поручују да је Србија високо на листи њихових приоритета, с обзиром да такве посете имају двоструки значај. Најпре, у смислу потврђивања све бољих економских и политичких односа. Други разлог може бити упозорење, што су поједини медији тумачили као руски притисак, Београду да одустане од наводног приступања НАТО-у. Ипак, тешко да о томе може бити речи, јер званични Београд јасно показује да је Партнерство за мир (где је и Русија члан) за сада довољна мера сарадње с НАТО-ом и да се политика војне неутралности озбиљније не доводи у питање.

С друге стране, Москва не притиска српске власти ни ка приближавању руском војном блоку ОДКБ, свесна деликатности наше ситуације, нити се, пак, противи европским интеграцијама Србије. Али, безбедносне теме ипак не могу бити заобиђене. Разговараће се о Центру за ванредне ситуације код Ниша, који има велики безбедносни значај, с обзиром да би требало да постане регионални центар за елементарне непогоде, уз учешће руског Министарства за ванредне ситуације. За сада нема никаквих потврда да би се могло разговарати о већој војној сарадњи с Русијом. А за то вероватно и нема потребе, с обзиром да су процене наших служби да Србија нема великих безбедносних претњи.

Треба обратити пажњу да је, још пре ове Путинове, најављена скора посета председника Тадића Москви, где би с колегом Дмитријем Медведевом потписао руско-српски споразум о стратешкој сарадњи, као свеобухватан билатерални оквир у коме би се могло много шта наћи. Обично такви споразуми Русије с другим земљама имају више компоненти: политичку, економску, културну, понекад и војну... Нема дилеме да је један од основних циљева Путиновог доласка управо дефинисање ових оквира и садржаја „московског пакета”, који ће бити понуђен Тадићу између априла и јуна ове године. Да је ипак реч о посебним односима између две земље, указује и динамика без преседана ових посета на највишем нивоу.

Русија пружа велику спољнополитичку подршку Београду и чињеница да у посету долази њихов најпопуларнији политичар о много чему говори. Само присуство Путина у Србији објективна је подршка и Тадићу и Демократској странци, чиме се показује да у овом тренутку у Србији нико нема „монопол” на добре односе са Русијом.

Бојан Билбија