Тријумф Зорана Јанковића

Од нашег сталног дописника
ЉУБЉАНА, 23. октобра – Иако је државна изборна комисија после затварања биралишта кубурила због "техничких проблема", медији су синоћ тек неколико минута после 19 сати лансирали вест о сензационалној победи независног кандидата за градоначелника Љубљане – Зорана Јанковића. "Зоране, Зоки!", скандирали су новоизабраном градоначелнику пролазници, руковали се с њим и сликали, посебно млади који су ове године стекли бирачко право. Видно узбуђен, Јанковић је признао да се није надао да ће му грађани изрећи толику подршку и поновио предизборно обећање да ће 2008. заједно играти фудбал на новом стадиону, који је рак-рана претходних градоначелница, јер су исто обећавале – а никад нису испуниле.

Незванични подаци показују да је Јанковић освојио 63,03 одсто гласова, док је његов главни конкурент Франце Архар добио три пута мање (20,84 одсто), а досадашња градоначелница Даница Симшич претрпела тежак пораз стекавши наклоност свега 7,7 одсто суграђана. Мада су сва истраживања јавног мњења прогнозирала Јанковићеву победу, нико није очекивао овако убедљив резултат, који је шокирао представнике владајуће коалиције с премијером Јанезом Јаншом на челу и разбио наде деснице да ће Архар ући у други круг. Аналитичар Владо Михељак оценио је Јанковићев успех тријумфалним, а уредници независних медија тврде да је "посустала левица добила новог лидера", што јој даје наду за срчанију борбу на предстојећим парламентарним изборима. Коментатори провладиних медија упозорили су да је држава овим изборима подељена на двоје – Љубљану и остатак Словеније.

Нема сумње да је Зоран Јанковић освојио мандат не само због свог позитивног програма, него и из – ината. Не толико свог, колико бирача. Пребројани гласови откривају да су за Јанковића, после негативних прошлонедељних напада, гласали не само неодлучни, него и традиционални бирачи деснице, што је најјача порука шефу владе. Обрачуни с Јанковићевим јужњачким пореклом, који су кулминирали у карикатурама са шајкачом и кокардом, изазвали су супротан ефекат од жељеног. За разлику од Архара, који словеначку престоницу види као метрополу руралног света (у складу с тим је у предвечерје избора позвао Љубљанчане на весело дружење с "друштвима сељачких жена и цура љубљанске регије", уз кестење и хармонику у тврђави изнад града), Јанковићев програм пркоси примитивизму и стереотипима на којима јаше десница, пре свега што се тиче афинитета становника пореклом из других република бивше СФРЈ. Јанковић је имао слуха да сваком бирачу понуди оно што жели – староседеоцима буђење градског језгра из мртвила и свеопшту модернизацију, можда чак повратак трамваја на улице, младима градњу нових студентских домова, технолошких паркова, оживљавање распадајућих фабрика и биоскопа у центру града, дуже радно време обданишта, муслиманима да ће после четири деценије чекања добити џамију, спортистима стадион…

Грађани су се очито окренули бизнисмену који је извукао "Меркатор" из губитака и претворио га у понос Словеније. Џабе се премијер Јанша чуди зашто се лево оријентисана Љубљана одлучила за идеје најбогатијег човека у држави, и сам себи одговара да трка није била фер, јер је Јанковићева кампања трајала читаву годину. Премијер је сметнуо с ума да је лично заслужан што је Јанковићева "медијска кампања" почела лане, од тренутка када су га из "Меркатора" отерали власници компаније, коју од тад контролише Јаншина влада.

Пропагандисти десне опције већ су кренули да од Јанковића праве нови баук, подсећајући да је његов начин рада "а ла падре падроне", а пословање базирано на "људима који су последњих година осиромашили Љубљану за милијарде и милијарде толара из буџета". За Архаров неуспех окривљују Јанковићеву "турбофолк кампању". Нападе на Јанковићеву "половичну словеначку крв" покушале су да ублаже жена Мија и мама Иванка. Медијима су откриле да је Зоки рођен у селу Сараорци код Смедерева и да обожава домаћа словеначка јела – палачинке, говеђу супу, пилетину и кромпир пире, сос од рена и сладак купус.

-----------------------------------------------------------

Дрновшек морао да гласа

Јанез Дрновшек се нашао у жижи предизборних скандала, пошто је дан уочи избора из његовог кабинета саопштено да председник неће гласати. На њега су се одмах обрушиле и левица и десница, иако су таблоиди "прокљувили" да се Дрновшек повукао на острво Мљет, пошто му је протекле седмице после дуже болести угинуо најбољи пријатељ, пас Броди, енглески мастиф. Дрновшек се повиновао "вољи народа", спаковао кофере и у суботу касно вратио у домовину, како би у недељу доказао да поштује најсветије грађанско право и дужност.