Пред Високим саветом судства – огроман посао

Високи савет судства предложиће ове недеље парламенту да изабере шест кандидата који су на изборима у судовима, одржаним 3. марта, добили највише судијских гласова. Очекује се да парламент усвоји предлоге на првој седници и да се стални састав Високог савета судства конституише 15. марта.

Високи савет судства има 11 чланова, од којих су шест судије. Три члана ВСС заузимају место на основу свог положаја у највишим државним органима, а то су најпре председница Врховног касационог суда Ната Месаровић, која је и председница ВСС, затим министарка правде Снежана Маловић и председник Одбора за правосуђе и управу Народне скупштине Републике Србије Бошко Ристић.

Један члан именује се из редова адвоката, а један из редова професора правних факултета. То су адвокат Дејан Ћирић, потпредседник Адвокатске коморе Србије, и проф. др Предраг Димитријевић, декан Правног факултета у Нишу. Они су раније именовани у састав ВСС, на период од пет година.

Нови изборни чланови Високог савета судства, у његовом сталном саставу су судије. То су Мирјана Ивић, судија Врховног касационог суда, Милимир Лукић, судија Апелационог суда у Београду, Бранка Банчевић, судија Апелационог суда у Новом Саду, Александар Стоиљковски, судија Привредног суда у Зрењанину, Благоје Јакшић, судија Вишег прекршајног суда у Београду, и Соња Видановић, судија Основног суда у Суботици.

Досадашњи изборни чланови Високог савета судства, који су радили у његовом првом саставу, су такође судије, али су 2009. године, када су именовани за чланове ВСС, имали функције у старој судској мрежи. То су Јелена Боровац, судија некадашњег Врховног суда Србије, Младен Николић, судија некадашњег Трговинског суда у Београду, Вучко Мирчић, судија некадашњег Окружног суда у Београду односно његовог специјалног одељења за организовани криминал, Ђурђина Бјелобаба, судија некадашњег Окружног суда у Новом Саду, Биљана Тошковић, судија некадашњег Општинског суда у Крушевцу и Надица Јовановић, судија некадашњег Општинског суда у Крагујевцу. Они нису бирани за судије у новој судској мрежи јер, по природи ствари, нису могли сами себе да бирају. Међутим, сада ће их за судије бирати нови односно стални састав ВСС.

Први задатак сталног састава Високог савета судства биће ревизија општег избора судија из децембра 2009. године. Очекује се да разговори са око 800 неизабраних судија почну 4. априла. Њихове жалбе Уставном суду Србије и даље се налазе у Уставном суду, а изменама Закона о ВСС предвиђено је да те жалбе постану приговори Високом савету судства.

Како сазнајемо, планирано је да стални састав ВСС обави разговоре са неизабраним судијама у комисијама од по три члана. За сада је неизвесно у којој мери ће нови састав ВСС исправљати грешке првог састава. ''Уколико је било грешака, оне се могу исправити'', изјавила је пре неколико месеци председница Високог савета судства Ната Месаровић.

За сада још није јасно какав ће бити механизам исправљања грешака. Уколико стални састав ВСС утврди да не стоје разлози због којих одређени судија није изабран, питање је на који начин ће тај судија бити ''враћен'' на посао – да ли ће се посебним решењима те судије постављати на постојећа упражњена места у судовима или ће они моћи да се кандидују на новом конкурсу за још 104 додатна места, који је требало да буде расписан још пре осам месеци.

Иако је за разговоре са неизабраним судијама потребно доста времена, најављено је да ће тај посао бити завршен до краја лета, да би од септембра коначно био решен статус свих неизабраних судија. Њихов нерешен статус једна је од главних замерки Европске комисије на реформу правосуђа у Србији.

Други важан посао сталног састава Високог савета судства јесте избор председника судова. Разговори са кандидатима обављени су у новембру прошле године, али је поступак избора обустављен због хитних измена и допуна сета правосудних закона. Сви судови у Србији, још од 1. јануара 2010. године имају вршиоце функција председника. Очекује се да Високи савет именује председнике судова у мају ове године.