РИШЕЉЕОВ МЕТОД

"Дајте ми само ред из било ког писма и то ће ми бити довољно да његовог писца пошаљем на вешала." Ове речи, које се приписују Ришељеу, осликавају једну особену методу зловољног цепидлачења. Том методом, иначе омиљеном у тоталитарним системима или код тоталитарних умова, све што неко напише или изговори може се проказати као злочин, издаја или будалаштина. И увек ће се наћи довољно људи који ће у то поверовати.

Ришељеове методе сам се сетио пратећи шта се све пише против новог устава. И ја том уставу налазим мана. Али, кад видим шта му се све приписује просто ми дође да га загрлим. Да ли, рецимо, знате да многи који нападају устав сада то раде због члана 63 који гласи: "Свако има право да слободно одлучи о рађању деце" (ст. 1). Али, шта ту има спорно, упитаћете. Е па, баш то што у овом члану не видите ништа опасно, прави је доказ колико сте заправо наивни и колико вас свако може преварити. Спорно је, наиме, оно "свако". Наводно, ту треба да стоји "жена" и члан би требало да гласи: "Жена има право да слободно одлучи о рађању детета". Али, лукава и покварена власт је оно "жена" заменила са "свако", руковођена једном нарочитом злом намером. Наиме, како се сасвим озбиљно објашњава по Интернету, сутра ће свака жена почети добијати писма од владе или цркве у којима ће стајати: "Драга сестро, на основу члана 63 Устава, ми смо слободно одлучили да ви родите троје деце. Изволите, крените да испуњавате своју уставну обавезу."

Ово би, наравно, било смешно да није много оних који у ово озбиљно верују. То још једном доказује колико свака политичка или идеолошка хистерија уме да помути здрав разум. Члан 63 очигледно је уобличен тако како јесте само због пожељне слике жене и мушкарца који се договарају хоће ли имати деце или не. Идеја да се под "свако" подразумева неко са стране, нека установа или било ко други осим родитеља, таква идеја, наиме, потпуно је бесмислена. Уосталом, са сличном методом злонамерног цепидлачења можемо да одбацимо и, рецимо, члан који би гласио "Жена има право да слободно одлучи о рађању детета". Јер, да ли то значи да жена може на дан порођаја да "слободно одлучи" да ипак не роди дете? Очигледно не. Постоји нека граница за такву "слободну одлуку". Која? Тако се могу отворити многа питања о прихватљивом времену побачаја, питања која се иначе регулишу законом. Заправо, ако бисмо желели да овај члан буде прецизан, он би вероватно гласио: "Абортус је слободан, у складу са законом". Али, стављање речи "абортус" у устав обично се избегава, па се о томе говори еуфемистички, као о "слободи рађања". И друго, кладим се да би зловољне цепидлаке још више одбациле устав ако би на горњи начин био формулисали овај члан. Јер, оне би у изразу "у складу са законом" јамачно виделе само још један доказ намере владе или цркве да жени неким будућим законом укину право на абортус. Пијеш ли воду узводно или низводно – исто ти дође. Вук ће те свеједно прогутати.

Читава ова ствар, ипак, лепо показује стање духа наше нације. Неповерење, клеветање и мржња сасвим су нам заокупили мозгове. Ми више нисмо у стању да разумно мислимо и да своју главу употребљавамо за нешто друго осим за фанатично сукобљавање. Док се бусамо у груди како смо отворени и без предрасуда, читав наш поглед на свет почива на стереотипима и априорним конструкцијама које од нас праве слепце. Нама све толико не ваља, да нам никакав бољитак, ма колико велик и брз био, више није добар. Замишљамо да се ствари могу довести у ред само одједном и све заједно, и све што је мање од тога нама је сумњиво и отужно. Ако нови устав није савршен устав, у свему и у потпуности, онда је он "радикалски". Напоље са њим! Ако Тадић није савршен председник, у свему и у потпуности, онда је он "празноглави манекен". Напоље са њим! Ако Коштуница није савршен премијер, у свему и у потпуности, онда је он "клерофашиста". Доле са њим! Ако радикали имају проблем са "евроатлантским интеграцијама", онда су они "нацисти". Доле и са њима!

И тако, пошто све отерамо или уништимо, од целог друштва, разноврсног и полифоног, преостаћемо само ми. Тада ћемо ваљда коначно дозволити да се и неко други може разликовати од нас. Али, више неће бити другог. Наша идеја савршеног устава најзад ће победити. Али више неће бити друштва у коме ће тај устав моћи да живи.

Политички аналитичар