Осам зграда за 29 милиона евра

Дирекција за имовину Републике Србије огласила је у јучерашњој "Политици" продају комплекса зграда бившег Савезног МУП-а, у Улици кнеза Милоша 90-92, у Београду. Почетна цена за продају комплекса од осам зграда, уништених током бомбардовања НАТО-а 1999. године одређена је на 28.825.101,34 евра. Комплекс зграда простире се на укупној површини од 22.654 метара квадратних, што значи да се један квадрат продаје по цени од око 1300 евра. Нови власник зграда требало би да буде познат до краја новембра ове године.
Они који су заинтересовани за куповину ових зграда дужни су да поднесу писмене понуде у року од 15 дана од дана објављивања огласа, а крајњи рок истиче у среду 8. новембра. Јавно отварање приспелих понуда обавиће се 10. новембра, у 10 часова, у просторијама Републичке дирекције за имовину Републике Србије, Грачаничка улица број осам.

Одлука о избору најповољнијег понуђача донеће се у року од осам дана од дана отварања понуда.

Учеснике понуде за куповину државних објеката Републичка дирекција писмено ће обавестити о избору најповољнијег понуђача у року од пет дана од дана доношења одлуке. Када се изабере најповољнији понуђач, он ће бити у обавези да у року од осам дана закључи уговор о купопродаји. Комисија је, у огласу, задржала право да не прихвати ниједну понуду, уколико оцени да нису одговарајуће.

Републичка дирекција је у огласу прописала и услове продаје. Тако се, рецимо, те непокретности отуђују као јединствена целина, у постојећем, виђеном стању, без права купца на накнадне рекламације.

Држава је прописала и да ће непокретности бити продате најповољнијем понуђачу по прописаним критеријумима – висина понуђене цене, рок плаћања, као и да понуђач испуњава све услове прописане огласом.

Комплекс ових зграда у Улици кнеза Милоша грађен је одмах после Другог светског рата по пројекту словеначког архитекте Лудвига Тиморија. Стручњаци наводе да зграда има одлике соцреализма и да је репрезентант тог периода у нашем градитељству. Зграда је погођена кад и републички МУП, у ноћи између 2. и 3. априла 1999. године и обе су имале више штете у унутрашњости него на фасадама.

На истину да је зграде немогуће реновирати, јер је уништена основна конструкција, чекало се дуго. Неколико година после бомбардовања, држава је донела одлуку да се зграде ипак продају. Прво је ту одлуку донела бивша савезна влада која је ангажовала стручњаке за разне анализе. Утврђено је да нема радијације, баш као и за зграду ЦК, па је остало да се направи договор са урбанистима да би се видело шта би на тој локацији могло да се изгради. Чак је и са представницима Завода за урбанизам Београда направљен прецизан договор да се на тој локацији могу градити објекти за административне послове и хотели, док индустријски објекти не могу. Зграда мора да има паркинг, а урбанисти се залажу да фасада добије пређашњи изглед, мада је још увек отворено питање о делу фасаде ка Улици кнеза Милоша. Ипак, продаја је тада била одложена.