Са литица Анда на модне писте

Право са падина мистичних Анда, Јужне Америке, стигао је на модне писте. Пончо – троугласти или четвороугаони, више него једноставног кроја одевни предмет последњих сезона носи епитет модног „морате имати”.

Најпознатији креатори уврстили су га као део гардеробе прикладан и за дневне али и за вечерње комбинације.

Најчешће израђен од топлог ткања – обичног ћебета у постојбини је штитио локално становништво од хладноће и кише. Шпанцима се учинио практичним па су га понели са собом током 17. века са осталим открићима Новог континента.

Ипак, требало је пуно времена да прође па да пончо постане део свакодневице у гардероби западњака чак, на пример, и део војних униформи.

У другој половини 20. века доживљава модну ренесансу. У складу са традиционалним шареним дезенима и поруком неспутаности, постаје обавезни део хипи тренда.

Седамдесетих година, када је све врцало од боја, овај комад се сасвим уклопио. Израђиван је од различитих материјала: вуне, лана, памука, вискозних материјала, у краћој и дужој варијанти. Девојке су биле неретко обучене само у пончо!

Онда је нестао са модне сцене.

Све до пре две, три године када су на ретропомодном таласу креатори као инспирацију узели управо веселе седамдесете и осамдесете.

Познати креатори попут Стеле Мекартни, Роберта Кавалија, Вивијен Вествуд огрнули су манекенке пончом. Машта им се разиграла па је тако на пример Кавали дизајнирао лагане, готово паперјасте, израђене од свиле који подсећају на мараме. За хладније дане ова компанија је понудила пончо израђен од најфиније вуне али који више подсећа на кратак болеро са широким рукавима него на традиционални комад гардеробе Јужне Америке.

И у Београду се може за предстојеће пролеће наћи, и то црни Кавалијев пончо од вуне проткан ламеом, по цени од 40.000 динара.

У радњама са гардеробом из Турске или Кине цене су многоструко ниже, и кошта од 2.000 до 4.000 динара.

Продавачице у бутицима, међутим, кажу да, иако идеалан за све фигуре, па и за даме пунијег стаса, не влада неко веће интересовање.

– Жене траже класичне џемпере, јакне или тренч мантиле – каже продавачица у једном од бутика у Тржном центру „Пирамиде” на Новом Београду.

– Можда ће, ако се нека звезда прошета са пончом, онда и наше муштерије одлучити да купе сличан – додаје уз осмех.

Андријана Цветићанин

-------------------------------------

Име од врсте тканине

Назив пончо настао је од речи којом су староседеоци у областима Чилеа и Аргентине означавали једноставан комад вунене тканине или обично ћебе. Као и у другим деловима света, ношња је према врсти ткања од кога је била израђена или десена показивала друштвени статус оног ко је носио.

Данас се пончо шије од свиле, памука, лана, вештачких материјала...

Креатори се данас играју класичном формом: нашивају капуљаче, уместо класичног прореза за навлачење преко главе, ушивају рајсфершлус или дугмиће. Комбинују са формом струкираног „тренч” мантила или кратког болера.

----------------------------------

Поклон преко главе

Већ су постале уобичајене слике државника приликом посета некој од земаља Јужне Америке како у знак добродошлице на поклон добијају пончо. Многи су се одмах одлучили и да их обуку, попут Џорџа Буша и Владимира Путина.