Oзелењaвање крајем године

За наставак радова на унапређењу престоничког зеленила, градоначелник Ненад Богдановић недавно је одобрио осам милиона динара за остваривање Програма озелењавања и пошумљавања зелених површина у главном граду. Тим поводом јуче су у Скупштини града говорили Бранислав Божовић, секретар за заштиту животне средине, Дуња Кнежевић, секретар за комунално-стамбене послове, и Радован Драшкић, директор предузећа "Зеленило".
– Првим делом овог програма обухваћени су трошкови набавке и транспорта садница за оплемењавање простора у двориштима школа, вртића и других образовних установа. На тим површинама биће засађен велики број садница лишћара и четинара. Другом категоријом обухваћена је поправка постојећих и садња нових дрвореда, док ће трећи део програма бити остварен формирањем производње за очување биљних врста у најстаријем стакленику из друге половине 19. века у Топчидеру – објаснио је Бранислав Божовић.

Део радова обухваћених Програмом озелењавања и пошумљавања зелених површина почеће, ако дозволе временски услови, већ крајем године, а најављена садња мушких потомака тополе која се производи у расаднику биће могућа тек за две године.

У оквиру редовног програма одржавања зелених површина од 2001. године до сада, из градске касе издвојено је око 400.000.000 динара. Од једанаест већих паркова, колико је досад обновљено, остало је још да буде завршен посао на постављању ограде у Карађорђевом парку и светиљке и клупе за сквер код Дома Војске.

Према речима Дуње Кнежевић, секретара за коминално-стамбене послове, у току ове године за послове редовног одржавања зеленила из градске касе издвојено је 1.135.000.000 динара.

– Увелико се радило и у стамбеним четвртима Звездаре, Врачара, Вождовца, Раковице, Новог Београда и Земуна. Обновљени су спортски терени, дечја игралишта и степеништа. Од 2001. године до сада засађено је више од 10.000 садница, а укупна вредност тог посла била је 40.000.000 динара – казала је Кнежевићева.

Да се од 2000. године на овамо више улагало у уређење градских зелених површина потврђује и податак да је у периоду од 1986. до почетка новог миленијума обновљен једино зелени врт на Чубури.

– У последњих неколико година обновљени су готово сви велики градски паркови. За две недеље биће завршен Мали Ташмајдан, после чега следи уређење парка Велики Ташмајдан, а затим и Топчидера. Са Секретаријатом за спорт и омладину већ смо уговорили посао обнове школских доворишта, а на належнима остаје да нам доставе списак приоритета. Планом је предвиђено и одржавање површина у саставу клиничких и болничких центара и простора око домова здравља – најавио је Радован Драшкић, први човек "Зеленила".

У наредном периоду нагласак ће бити на уређењу зелених површина у стамбеним блоковима и насељима који су прилично запуштени, а реч је о блоковима 2 и 5 у Новом Београду.

Драшкић је подсетио да је у току минуле године у главном граду посађено око седам хиљада стабала, што је за око две хиљаде садница мање у односу на текућу годину. Иако се у Београду годишње посече између 2.500 и 3.000 стабала, у "Зеленилу" кажу да у току године на зеленим површина широм престонице буде посађено три до четири пута више дрвећа него што је посечено. Озбиљан проблем представља и коровска биљка амброзија која изазива тешкоће у дисању и алергијске реакције код бројних суграђана. Из ове комуналне куће напомињу да је на потесу око Војвођанске улице у Новом Београду до сада уређено око 25.000 квадратних метара простора на којем је неконтролисано ницала амброзија.

Први човек "Зеленила" поновио је да су неуређене грађевинске парцеле веома погодно тло за раст ове коровске биљке.

– Наши радници не смеју да кроче на градилишта која су, примера ради, у власништву Дирекције за грађевинско земљиште. Требало би поставити питање надлежним службама ове дирекције зашто не уређују градилишта на којима, сви знамо, цвета амброзија. То је њихова обавеза – кратко је објаснио Драшкић.