Лепа, а заборављена

Бања Јошаница, на обронцима шумовитог Буковика, удаљена 15 километара од Сокобање, једно је од оних места у Србији где се плућа пуне свежим ваздухом, а ум постаје богатији за ново искуство, оличено у раскошном сплету природе, здравља и духовности.

Мајка природа је овде била издашна, дарујући Јошаницу и великим бројем извора лековите воде који су права благодет за стомачне тегобе, обољења урогениталног тракта, шећерну болест, као и за болести периферних крвних судова и реуматизам.

Ова бања позната је још из римског доба, а саграђена је на темељима старог купатила из 1905. године. Постоје четири извора лековите воде, температуре од 27 до 34 степена, који су обновљени и преуређени, и два купатила. Недалеко од извора налази се јама са лековитим блатом које је добро за лечење кожних болести и екцема.

Културно-историјски споменици у самом центру бање, сведоци времена, добар су спој са природним лепотама. Најстарији и најзначајнији споменик у овом делу Србије је црква Успенија свете Богородице саграђена у 14. веку, потом зграда црквеног конака из деветог века са поставком музејских експоната. Из турског периода, из 1888, сачувана је и још ради воденица поточара, па се у свако доба могу пробати качамак и проја од брашна добијеног испод тешког воденичног камена. У овој еколошки чистој средини, где се мештани првенствено баве сточарством и пољопривредом, гости могу много тога да виде и понешто да науче од својих домаћина, бар кад је сеоски, али здрав живот у питању. Такав живот пресликан је и на трпезу, богату домаћим специјалитетима, непрсканим поврћем и воћем.

Недалеко од села Јошанице, где је смештена бања, налази се излетиште Врело, у густој буковој шуми, испресецаној бројним чистим планинским потоцима. Овај крај је познат и по обиљу јестивих гљива и шумских плодова.