Чувари успомена

До Црне Траве води неколико путева, али се из правца Ниша најлакше долази ако код Лесковца скренете путем ка Власотинцу, затим идете на исток до Свођа и, ето убрзо и Црне Траве. Други правац је када са аутопута код Владичиног Хана наставите ка Сурдулици и Власинском језеру и онда до најмање општине у Србији.

Кад добронамерни гост први пут посети Црну Траву и дозна који податак о том крајолику Србије, прво помисли: "Колике лепоте, а толико белаја!" Зна се, а многи о томе отворено беседе, да је име Црна Трава метафора судбине овог планинског дела Републике Србије. Најновији подаци говоре да је у 25 насеља, на површини од 318 квадратних километара, настањено 2.569 становника, мање од девет по километру квадратном. Само површан преглед статистичких података говори, на пример, да је 1958. године овде живело 13.748, а 1961. године 12.513 становника.

У црнотравској општини – што је вероватно српски рекорд – годишње умре десет пута више људи него што се роди! Две трећине становника старији су од шездесет година, а међу онима који имају сигурна примања највише је – пензионера!

Црнотравски крај је предео печалбара. Сеобе су започеле после Другог светског рата, и трају без прекида до данашњих дана. Због тога не чуди што је све виша напуштених кућа, махала, што је доста затворених школа...

Фабрике грађене последњих десетак-петнаест година, уз помоћ, како се говорило "шире друштвене заједнице", нису испуниле очекивања. После кратког рада, историја им је по правилу била истоветна – следио је катанац! У неколико црнотравских села су такође саграђени поједини погони, али им судбина није нимало ружичаста, јер је мало младих.

О Црној Трави и Црнотравцима говори се у "суперлативу", али и са неком врстом туге. Можда и зато што овде ни приближно није искоришћено оно што је природа дала. Много је, на пример, било планова за унапређење туризма, али је до сада мало урађено. За познати програм "Власина" везани су и неки од планова у Црној Трави. Планирана је градња викенд-кућа, аеродрома и других програма који би требало да привуку госте на прелепе пределе крај Власинског језера.

За свет Црнотравци су најпознатији као врсни неимари. Готово да нема иоле значајнијег објекта у Србији који нису градиле руке неимара са црнотравских брда. У Црној Трави је, према званичним подацима, регистровано више од 300 занатских радњи, далеко највише је зидарских, па се наставља вишедеценијска традиција предака.

За црнотравски крај је изузетно значајно да се из године у годину повећава број ђака у овдашњој средњој школи "Милентије Поповић". Ђаци уче грађевинарство, али се један број школује и за економске техничаре. Знатан је број ученика из других крајева, а привремени дом им је лепо уређен интернат капацитета осамдесетак места.