Тренуци за незаборав

Београд је од синоћ поново постао европска престоница џеза. Током шест дана колико ће трајати 22. Београдски џез фестивал домаћој публици ће се представити неколико врхунских извођача из целог света. Међу одабраним именима је и гитариста Џон Скофилд који је, према општој оцени, тренутно један од најзначајнијих извођача на светској џез сцени. Овај уметник неколико пута биран је за најбољег џез гитаристу у анкети часописа "Даун бит", а међу бројним признањима које је добијао током каријере његов албум "Uberjam" пре три године био је номинован за Греми. Ипак, највећом наградом у каријери сматра привилегију што је свирао са једним од највећих џез музичара на свету – чувеним Мајлсом Дејвисом. Наша публика ће бити у прилици да га чује први пут сутра увече у Дому синдиката, а у телефонском интервјуу за "Политику" амерички музичар каже да се радује што ће наступити у нашој земљи.

– Никада нисмо били у Београду и Србији и веома смо узбуђени и срећни због тога. Свираћу са Стивом Сволоуом и Билом Стјуартом који са мном чине трио, а на репертоару ће бити неколико мојих ауторских песама, џез стандарди а представићемо и нумере са диска "EnRoute".

Наш саговорник каже да је љубав према музици открио када је као дете слушао радио и почео да ужива у звуку гитаре.

– Почео сам да свирам са једанаест година, када сам гитару први пут узео у руке. Било је те прелепо време, а сваку слободну прилику користио сам да седим уз радио и слушам музику. Било је и соула и попа и кантрија и аутентичног америчког фолка, али и поред свега тога једино је блуз одмах ушао у моје срце. На тај начин сам почео да пратим и ценим џез, но блуз је за мене у том тренутку био нешто најлепше. Тада сам обожавао Би Би Кинга и његов јединствени начин интерпретације на гитари. Тек касније џез ме је потпуно "узео под своје".

О Мајлсу Дејвису Скофилд каже да је веома тешко причати јер је био генијални уметник који је увек гледао испред себе:

– Не треба трошити речи о томе ко је био Мајлс Дејвис, а замислите тек како је било радити са њим. Невероватно искуство и велико задовољство је када свирате са таквом уметничком величином какав је био Мајлс. Био је једноставан човек. У стваралаштву је налазио најбоља и најпростија решења што је била формула за његове маестралне импровизације на труби. Стално је истраживао и није живео од онога што је урадио, већ за оно што ће тек урадити. Остати свеж као уметник највећа је и најтежа музичка лекција коју сам могао да научим од Мајлса.

Пре неколико година Скофилд је реализовао албум "Uberjam" на којем је, како каже, експериментисао у звуку. На питање зашто је одлучио да џез споји са неколико модерних праваца, наш саговорник одговара:

– Музика мора да иде напред као и све остале области. Не можемо да будемо затворени у опну и да се стално вртимо у истом кругу. Драго ми је што осим џеза напредују и други жанрови попут драменбејса и world musica. Нове ствари морају да се дешавају иначе почињемо да се понављамо. Стварање је процес који траје и ниједан уметник не сме да буде нестрпљив. Тако је и у сликарству, књижевности, на филму.

Скофилд мисли да је инспирација најважнија за једног уметника и да је он налази свуда око себе, али да је веома компликовано описати шта га у одређеном тренутку подстакне да ствара.

– Тешко је то дефинисати. Можда ме највише инспиришу друга уметничка дела кроз која можете да видите процес како су и зашто су настајала. Волим да слушам музику других аутора и да је осетим. Можда речи то не могу најбоље да опишу, јер су у питању осећања из којих произилазе најлепша дела.

Свој нови албум "That’s what I Say" амерички гитариста је посветио делу чувеног Реја Чарлса. На питање зашто се одлучио на тај корак, Скофилд каже:

– Када сам почео да слушам блуз и уопште музику коју су свирали црнци, Реј Чарлс је био уметник који је ме опчинио. Мислим да је његова музика одличан спој госпела и блуза, са једне, и кантрија и џеза, са друга стране. Одличан пример да различити жанрови могу у квалитетном аранжману одлично да звуче. Он се увек забављао док је певао и свирао, чиме је доказивао своју величину.

За три деценије каријере Скофилд каже да је било прегршт момената које никада неће заборавити, а када га питате да издвоји један од њих он не може да се одлучи.