Оптужба: Шешељ подстицао на стварање велике Србије

ХАГ – Тужитељка Лиса Бирсеј рекла је вечерас пред Хашким трибуналом, одговарајући на захтев за ослобађање Војислава Шешеља, да је Шешељ говором мржње индоктринирао своје присталице да насиљем над несрбима стварају Велику Србију.

"Положај неоспорног лидера Српске радикалне странке и Српског четничког покрета, оптуженом је омогућио да индоктринира своје присталице и добровољце страхом и мржњом који су послужили за оправдавање етничког раздвајања и насилног протеривања несрба", рекла је тужитељка Бирсеј.

Раније данас, заступници оптужбе затражили су да судије одбију Шешељев захтев за ослобађање, тврдећи да су извели довољно доказа о његовој кривици по свим тачкама оптужнице која га терети за злодела над несрбима у Хрватској, Војводини и БиХ 1991-93.

Као пример Шешељевог заговарања насиља, тужитељка Бирсеј је навела да је он од 1991. позивао на "освету" Хрватима за злочине које су усташе починиле у Другом светском рату. Притом, "усташама" је у својим говорима називао све Хрвате.

"У априлу 1992, Шешељ је рекао да само 16 добрих Хрвата може остати у Србији, а да ће остали морати да буду протерани. Четничка идеологија, коју је оптужени проповедао, сматрала је протеривање цивилизованом разменом становништва", казала је заступница оптужбе.

Последице тих Шешељевих речи у Вуковару и Хртковцима биле су, по оцени тужитељке, "разарајуће".

"Његова порука била је савршено јасна - сви Хрвати су непријатељи, нарочито они који живе на српској земљи, и требало би да буду и биће убијени свуда где су добровољци СРС и СЧП", тврдила је Бирсеј.

Она је цитирала и Шешељеве речи упућене босанским Муслиманима - "да је Босна била и увек ће бити српска земља, ако вам се то не свиђа, ено вам Анадолије".

"Оптужени је претио и крвопролићем у БиХ, а врхунац тих претњи био је у априлу 1992, када су босански Срби преузимали власт у многим општинама", у складу са удруженим злочиначким планом стварања Велике Србије, казала је тужитељка.

Шешељева "потпаљујућа реторика била је припрема за неселективно насиље над несрбима током преузимања власти". Лидер радикала, назначила је Бирсеј, "обећао је 'крвави грађански рад' и 'реке крви'у БиХ" у исто време, на конференцији за штампу у Београду.

У мају 1992, Шешељ је, по оптужби, на митингу у Србији позвао на "чишћење леве стране Дрине", обезбеђивање посавског коридора и "ослобађање српског дела Сарајева".

"Наредних месеци, добровољци СРС-а спровели су чишћење починивши бруталне злочине у ширем подручју Сарајева, Мостару и Невесињу", рекла је тужитељка.

Бирсеј је, као доказе Шешељевог подстицања насиља, приказала снимке његових говора у којима је 1991. на Плитвицама и у западној Славонији, поручујући да је то српска земља, позивао на успостављање Велике Србије у границама Карловац-Огулин-Карловац-Вировитица.

"Његова порука етничког чишћења била је потпуно јасна добровољцима СРС-а и СЧП-а" који су починили злочине на терену, казала је Бирсеј. Вође тих добровољаца, попут Бранислава Гавриловића-Брнета или Василија Видовића, Шешељ је касније унапредио у чинове "четничих војвода".

Пошто тужиоци изложе своје аргументе, Шешељ ће на њих одговорити, чиме ће расправа бити завршена.

Претресно веће ће одлуку о Шешељевом захтеву донети накнадно, како је недавно најавио председавајући судија Жан-Клод Антонети (Јеан-Цлауде Антонетти), у року од неколико недеља.

По правилима Трибунала, судије могу оценити да су тужиоци изнели довољно доказа против Шешеља по свим тачкама оптужнице или због недостатка доказа одбацити целу оптужницу или неке од њених тачака.

До сада се у пракси суда у Хагу није десило да у овој фази процеса оптужени буде ослобођен.

Уколико судије не ослободе Шешеља, суђење би требало да буде настављено доказним поступком одбране.

Суђење Шешељу почело је у новембру 2007, после једног неуспешног покушаја и штрајка глађу оптуженог. У судском притвору у Схевенингену, Шешељ је од 24. фебруара 2003, када се добровољно предао одмах пошто је Трибунал обелоданио оптужницу против њега.