Приватници затварају радње

Суботица – Најбољи тесар у Европи Марко Чик из Таванкута, насеља надомак Суботице, пре недељу дана затворио је своју занатску радњу. Чињеница да је пре две године кров који је сложио на Златибору проглашен за најлепши и најквалитетније урађен у европској конкуренцији предузећа „Тондах” није му помогла да задржи своју радњу. У Србији тренутно за овог врсног мајстора нема посла, а држава и град изгубили су још једног пореског обвезника.

– Остао сам дужан око 8.000 евра држави. Кажу да ћу моћи то да измирим на рате, али не знам како, јер то нисам могао да платим ни док сам имао радњу. Трудио сам се да радим поштено и добро, али нисам могао сваког месеца да издвајам више од 10.000 динара по раднику за социјална давања. У сезони имао сам по два или три радника и радије сам им давао плату – каже за „Политику” Марко Чик.

Његова одлука о затварању фирме није усамљена. Последњих седмица у центру Суботице видљиво је да је затворена десетина локала чији закупци више нису могли да издрже терет пословања. Тако на свега неколико метара од Градске куће зврје празни неколицина ексклузивних простора. У последњем броју локалног недељника градска управа огласила је чак 48 пословних простора за које се траже нови закупци. У градској имовинској служби „Политици” је потврђено да је реч о празним радњама за које се тражи нова намена и да је то заиста необично велик број пословних простора за које је оглашена лицитација. Међутим, град је суочен са све већим бројем захтева бивших закупаца да врате кључеве радњи. Простори у ужем и ширем центру града лицитирају се по почетној цени од 10.000 до милион динара, али већина у центру града може да се закупи по почетној цени од 100.000 до 160.000 динара. Незванично се може чути да је закуп пословних простора у зградама у центру града које су у рукама приватника знатно виши – и до 350.000 динара.

Оно што је очито у свакој шетњи градом ипак је готово немогуће и прецизно проверити у градским службама. Према речима Ласла Караија, члана Градског већа задуженог за привреду, они немају податке о томе колико је Суботичана од почетка године затворило своју радњу или предузеће.

– Не знамо колики је тачно број предузећа која су у блокади у Суботици, нити колико их је у последње време затворило пословање. Али, јасно је да смањена куповна моћ становништва и одрицање од свега што превазилази потребе свакодневног живота прво обарају мала предузећа и занате – каже Караи за „Политику”.

О томе ко више не ради у Суботици треба питати Београд, па тако Служба за односе с јавношћу Агенције за привредне регистре износи податак да је до почетка марта на северу Бачке основано 241 привредно друштво и регистровано 607 предузетника, али су у исто време из евиденције обрисана 332 привредна друштва и 753 предузетника. У читавој Србији су у прва два месеца обрисана 2.243 предузећа и 5.831 радња, од чега је у аутоматски стечај отишло чак 1.770. Када се упореде подаци по општинама, Суботица избија чак на четврто место по броју обрисаних привредних друштава, десета је по броју брисаних радњи, а 11, односно 13. у низу општина по броју основаних предузећа и радњи.

Александра Исаков