Mинира ли Влада напоре Народне банке

Најављујући мере, које би повећале куповну моћ становништва, премијер Мирко Цветковић као да се о томе није консултовао са Дејаном Шошкићем, гувернером НБС. Док гувернер свим оруђима које има на располагању пуца на смањење потрошње, премијер нуди нове канале за раст потрошње.

Суочен с растућом инфлацијом, гувернер је од почетка свог мандата у више наврата повећавао референтну каматну стопу, почетком године је уместо очекиваног смањења повећао обавезну резерву банкама, а ту се, чини се, неће зауставити. Банкари кажу да ће им прописима из супервизије банака додатно повећати цену пласмана и привреди и становништву.

Зарад побољшања животног стандарда премијер Цветковић је вољан да грађанима омогући одлагања плаћања дела рате кредита код банака од 18 до 24 месеца. Применом ове мере, очекују у премијеровом кабинету, повећала би се куповна моћ становништва, а истовремено би се тим грађанима повећао и капацитет за додатно задужење у том периоду.

И економски саветник премијера Цветковића, Јуриј Бајец, коме је поверена конкретизација циљева који ће бити приоритет нове владе, изјавио је да ће мировање отплате кредита погурати текућу потрошњу, јер ће део новца остати у рукама грађана.

У НБС јуче нису могли да коментаришу да ли ће се нове владине мере одразити на повећање потрошње, јер пред одржавање Извршног одбора чија је седница, иначе, заказана за данас, не комуницирају с новинарима.

У НБС су формално, пре неколико дана, подржали ову меру сложивши се са идејом да клијент и банка проблем растерећења кредитних обавеза реше у међусобној комуникацији, али не подржавајући укључивање у однос банке и клијента.

– НБС подржава иницијативе које воде редефинисању отплате кредита, као и евентуалне измене других услова кредитирања, ако су резултат договора и пуне сагласности обе уговорне стране у кредитном односу. Централна сматра да овакве иницијативе по правилу воде редовнијем и сигурнијем измиривању обавеза дужника, чиме се побољшава њихов финансијски положај и повећава стабилност финансијског система уз обезбеђење очувања пуне заштите интереса депонената – саопштила је НБС.

У Србији, међутим, сваки вид потрошње нема исти утицај на укупна економска кретања. Када су просветари штрајком тражили веће плате, из владе им је врло одсечно речено да би били кривци за раст инфлације и раст евра на чак 300 динара. Истини за вољу, повећање примања не само њима, већ и осталим буџетским корисницима тешко је 150 милијарди динара, а још је непознато која ће се свота новца „ослободити” када задужени грађани рефинансирају своје обавезе.

Број задужених грађана није мали, а поготово није мали број оних чије су обавезе већ у доцњи. Од 1,2 милиона кредита, колико су грађани у Србији укупно узели, проблем с отплатом постоји код 120.000 кредита или десет одсто. Међутим, кредитне олакшице, по замисли премијеровог кабинета, не односе се на кредите у доцњи. А можда баш њима треба помоћи, јер каква је корист помагати ономе ко већ редовно сервисира своје обавезе чиме показује да то може да чини. Да се не узме у обзир да би можда и банке више волеле помоћ у смањењу учешћа проблематичних кредита.

Професор на Универзитету Сингидунум Данијел Цвјетићанин каже да су најављене мере у супротности са прокламованом стратегијом штедње и да је на делу стратегија потрошње. Подсећања ради, на завршеном Копаоничком форуму закључено је да модел развоја Србије, који је важио до почетка светске кризе, није више одржив, јер се у оквиру њега од кредита финансирала потрошња, која је затим ишла у повећање увоза. Због тога, речено је, Србија мора да има развој заснован на дугорочној штедњи.

– Премијер Цветковић то није рекао ни као председник владе, ни као економиста, већ као члан Демократске странке у предизборне сврхе. Као економиста и као председник владе водио би најрестриктивнију економску политику – каже Цвјетићанин.

По оцени Небојше Савића, професора на ФЕФА факултету, најављен репрограм кредита грађанима уз помоћ државе чиста је популистичка мера, али да, ипак, треба сачекати да се види какав ће бити одзив банака и грађана.

– Тачно је да раст потрошње доприноси повећању увоза, а овде је мало вероватно да би се цео ефекат прелио на потрошњу. Међутим, много је већи инфлаторни изазов што држава не плаћа робу коју је узела, а та дуговања се процењују и на милијарду евра. Рефинансирање као олакшица задуженим грађанима већ постоји у банкама, уколико за то постоје услови. Нејасно је шта ће клијенти током периода мировања плаћати, да ли само камату или и део главнице. Мој савет грађанима је да добро процене да ли им се то исплати, јер се врло лако може десити да, после истека мировања и тренутног олакшања, плаћају скупљи кредит. Понуда владе заснива се на претпоставци да ће доходак грађана након две године знатније порасти. При том нису сви у истој позицији. Најтеже пролазе они који плате примају у динарима, а враћају зајмове индексиране у еврима – објашњава Савић уз оцену да се може десити да се све то на крају заврши као лепа понуда с малим учинком.

Калкулација банака показује да у случају кеш и потрошачких кредита опција мировања отплате дуга и није тако повољна за грађане. У случају потрошачког кредита од пола милиона динара с роком отплате од пет година садашња рата је 12.901 динар месечно, а по истеку мировања од годину дана практично би се дуплирала и износила би 22.661 динар. На остатак главнице камата у грејс периоду од 18 месеци је 9,9 одсто, износ који клијент плаћа у грејс периоду је 2.907 динара.

Јована Рабреновић