Рат дрма власт

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 24. октобра – Фронт у Ираку као да продужава свој превратнички поход: после обарања тамошње диктатуре, сада угрожава опстанак и те државе и доминацију Републиканске партије у Конгресу САД. Верске и етничке фракције тамо гурају земљу у грађански рат уз претњу цепања њеног територијалног интегритета, док убрзано повећање броја погинулих војника, све већи трошкови као и процене да стратегија Вашингтона не води његовој победи, подстичу незадовољство овдашњих грађана који у анкетама изражавају спремност да на изборима 7. новембра превласт у парламенту повере сада опозиционој Демократској партији.
Шеф Беле куће Џорџ Буш и даље инсистира да "ништа осим коначног тријумфа САД и стабилизације Ирака не долази у обзир" и да га садашња "тешка ситуација на фронту" приморава само да прилагоди тактику, али да не одустане од прокламованих циљева. Док он о таквим "корекцијама" разговара с војним врхом, спољна и унутрашња свакодневица му испостављају све теже подношљиве цехове.

Октобар је, тако, био најсмртоноснији овогодишњи месец по његове трупе у Ираку: до јуче је погинуло њихових 89 војника. Нобеловац Џозеф Стиглиц и харвардски специјалиста Линда Билмес у новој студији тврде да ће укупни трошкови рата у Ираку достићи суму до два билиона долара, четрдесет пута већу од прогноза које је давао Пентагон (50 милијарди). Уједно, управо објављени резултати истраживања "Вашингтон поста" и телевизије Еј-Би-Си, спроведеног међу страначки неопредељеним бирачима, представљају додатан тежак ударац овдашњим властима: само 23 одсто испитаника је рекло да мисли да је Америка у целини на добром курсу, само четвртина мисли да садашњи Конгрес ради добро, док већина истиче да ће их рат у Ираку највише определити за кога ће гласати, изражавајући по том питању знатно веће поверење актуелној опозицији, односом у процентима 76:21.

Критике на рачун администрације се заоштравају а данас у томе предњачи "Њујорк тајмс" са чак три беспоштедна коментара. У опсежном уводнику се већ у првим редовима истиче да "није важно шта председник Буш каже" и да сада "није питање да ли Америка може да победи у рату" већ да је "једино питање – могу ли САД да себе извуку оданде, а да за собом не оставе бескрајни грађански рат који ће увећати хаос и патње по Блиском истоку уз ширење тероризма по планети".

Констатујући да се "губи пут ка успеху", утицајни дневник предлаже да се у стилу "спасти што се спасти може" предузме следећих пет "корака": 1) Буш не сме себи да дозволи да војници гину а да решење потражи његов наследник, већ мора да ситуацију олакша тако што ће сменити министра одбране Доналда Рамсфелда и гарантовати да САД неће имати сталне војне базе у Ираку. 2) Вашингтон треба да инсистира да се у одређеном року тамо постигне споразум о националном измирењу који би предвиђао заштиту права мањина, поделу прихода од нафте, улогу религије у држави, амнестију за све који положе оружје и распуштање садашњих клановских милиција, док би Американци најавили рок за своје повлачење. 3) Стабилизовати Багдад, како би се створили услови за шире испољавање ауторитета централних власти, при чему у престоницу треба послати још хиљаде америчких војника с других тамошњих бојишта. 4) Придобити суседне земље, сада љуте због америчких ратних грешака, да помогну стабилизацији Ирака, при чему Вашингтон треба да ступи у дијалог и с Техераном и с Дамаском. 5. Признати реалност и "горку истину да је још само мало могућности на располагању" рећи овдашњим грађанима пред којима је прилика да на изборима изразе "огорчење оним (ирачким ратом) што би могло да постане највећи дебакл спољне политике Америке у историји".

Ратно уздрмавање власти повећава и – рачуница. Полазећи од налаза Стиглица и Билмесове, коментатор Николас Кристоф упозорава да за ирачки рат, сваког минута Американци плаћају по 380.000 долара које би могли да утроше за побољшање стандарда, а нарочито за поправљање здравства и образовања. И додаје да је свота од два билиона долара (за рат) – четири пута већа од суме потребне да се за наредну деценију здравствено осигура више од 40 милиона сада неосигураних грађана…

У "клановски издељеном" Ираку треба хитно спровести децентрализацију, уз остало и зато да би локалне власти могле да штите своје мештане од насртаја противничких група – сугерише у истом листу аналитичар Џон Тирни. Националној власти преостале би, по њему, само надлежности у одбрани спољних граница и прерасподела нафтних прихода, како би део добили и сунити чији регион нема петролеја, концентрисаног у подручјима шиита и Курда…

За федерализацију Ирака заложио се и бивши (у администрацији Била Клинтона) изасланик за Балкан Ричард Холбрук. Оцењујући да је Ирак већ захваћен грађанским ратом, он предлаже да се тамо "хитно прерасподели власт", уз слање америчких трупа на север земље како би "смањиле ризике од избијања курдско-турског рата" (Анкара подозрева да би осамостаљивање ирачког Курдистана подстакло сличне тежње Курда у Турској).

Војни и дипломатски амерички врхови у Багдаду остају – јавно оптимистични. Управо су изјавили да ће снаге ирачке владе бити оспособљене да одржавају ред у земљи, али да им је за такву ефикасност потребно 12 до 18 месеци. Командант тамошњих трупа САД, генерал Џорџ Кејси, ситуацију је оценио и као "тешку и сложену" и да "Ал каида у Ираку распаљује секташко насиље".

У међувремену се високи функционер Стејт департмента Алберто Фернандес извинио што је прекјуче за америчку стратегију у Ираку казао да је бременита "ароганцијом и глупостима". Он није порекао да је то изрекао, већ да то – "не изражава ни његове ни погледе министарства у коме ради". Као да му се "омакло"… 

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Повлачење за 18 месеци?

БАГДАД – Ирачка војска ће, уз минималну подршку САД, моћи да контролише безбедност у земљи за 12 до 18 месеци, изјавио је командант америчке војске у Ираку, генерал Џорџ Кејси.

Кејси је изнео свој став да би САД требало да наставе да смањују број својих војника у тој земљи. Амбасадор САД Залмај Халилзад, на заједничкој конференцији за новинаре са Кејсијем, рекао је да је ирачка влада пристала да направи временски оквир за спровођење тог плана до краја године. Двојица званичника осудили су Иран и Сирију због "подривања напора САД у стабилизацији" Ирака. (Бета-АП)

 -----------------------------------------------------------

Британци за одлазак

ЛОНДОН - Више од 60 одсто Британаца подржава повлачење британских трупа из Ирака, показале су две јуче објављене анкете.

Према резултатима анкете које је објавила агенција ИЦМ за дневник "Гардијан", више од 60 одсто анкетираних изјаснило се за повлачење из Ирака већ ове године, од којих 45 одсто за тренутно повлачење.

Свега 30 одсто учесника анкете подржава став премијере Тонија Блера да британски војници треба да остану у Ираку све док ирачка војска не буде у стању да сама осигура безбедност у земљи.

Према анкети агенције "Комјуникејт ришерч" за дневник "Индипендент", 62 одсто Британаца су за најбрже могуће повлачење. Њих 72 одсто сматра да рат у Ираку није могуће добити.

Исти толики постотак сматра, међутим, да ће Ирак потонути у грађански рат уколико америчке и британске трупе оду из земље, јавила је агенција Ројтерс.

Велика Британија у Ираку тренутно има 7.200 војника.

У претходној анкети објављеној у "Гардијану" на ову тему, септембра 2005. године, 51 одсто Британаца са правом гласа изјаснило се за повлачење из Ирака. (Танјуг)

-----------------------------------------------------------

Лавров: Могућа подела Ирака

САНКТ ПЕТЕРБУРГ – Руски министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је јуче у Санкт Петербургу да је подела Ирака на више држава "сасвим могућа". "Ако не дође до промене и не почне истинско уједињење, таква ситуација ће постати стварност", рекао је Лавров новинарима током Светског конгреса руске дијаспоре, пренео је Итар-Тас.

Русија је била против америчке инвазије на Ирак 2003. године и више пута је позивала на обуздавање насиља у овој земљи.

Лавров је такође изразио наду да Северна Кореја неће извршити другу нуклеарну пробу, подсетивши да је Москва одлучно позвала Пјонгјанг да покаже уздржаност и да се врати за преговарачки сто.