Нови бунт, старе поделе

Окршајем на пештанској страни моста Ержебет, у првим сатима јучерашњег дана, када су јаке полицијске снаге, користећи машине за чишћење снега, успеле да уклоне барикаде и растерају преосталу групу од неколико стотина најупорнијих демонстраната, завршени су протести у Будимпешти који су бацили у засенак главни догађај, обележавање 50-годишњице антисовјетске револуције.
Мађарска престоница јуче је осванула мирна, али на улицама су још видљиви трагови великих нереда, о чијем интензитету сведочи и биланс од 128 повређених, укључујући ту и десетак полицајаца, као и 130 ухапшених, известиле су агенције.

Инциденти нису били неочекивани, ситуација у главном граду Мађарске дуго је већ ровита, откако је средином септембра данима вођен улични рат, а хиљаде грађана окупљале се на Тргу Кошут испред парламента захтевајући оставку социјалистичког премијера Ференца Ђурчања.

Припадницима безбедности је стога, поводом комеморативних свечаности и присуству великог броја европских државника и страних изасланика, још у понедељак упућено појачање из унутрашњости, а према речима представника полиције, те додатне снаге ће у Будимпешти остати до даљег. "Градску област и даље сматрамо зоном оперативног деловања", изјавио је, према наводу Франс преса, овај званичник а што другим речима значи да ће полиција немилосрдно реаговати у случају било каквих испада.

Током прекјучерашњег дана, као и у ноћи између понедељка и уторка, чувари реда употребили су водене топове, гумене метке и сузавац (20 канистера потрошено, тврди камерман Ројтерса) против демонстраната који су их гађали каменицама, флашама и свиме што би им дошло под руку.

Осуђујући агресивност демонстраната, премијер Ђурчањ изјавио је да је полиција деловала у складу са овлашћењима и поновио да се неће дозволити да "неколико хиљада људи терорише град".

У питању је, ипак, знатно већи број незадовољних актуелном владом и њеним челником, с обзиром на то што је каријеру градио и богатство стицао у време бившег режима, па за многе важи као типичан пример комунистичког профитера.

Владајућа коалиција социјалиста и либерала која у парламенту држи 210 од 386 места, стала је јуче иза премијера и његовог реформског програма, дајући му пуну подршку, док представници опозиције нису хтели ни да га саслушају, већ су напустили салу када се Ђурчањ обратио посланицима.

Дан раније, бојкотујући централну свечаност, Виктор Орбан, вођа десничарског Фидеса (Грађанског савеза), главне опозиционе странке, успео је да на одвојени митинг привуче сто хиљада људи који нису желели да заједно са "лажљивим премијером" одају пошту херојима и жртвама устанка. У револуцији, за чији се почетак узима 23. октобар 1956. године, погинуло је 2.800 учесника, 225 је погубљено, а из земље побегло више од 200.000 људи. Са совјетске стране живот је изгубило 700 војника Црвене армије. Као један од преломних историјских догађаја, бунт против стаљинистичке власти (мада је Стаљин у том тренутку био мртав већ четири године, али је његов споменик и даље стајао у центру Будимпеште), изазива непрекидна спорења и поделе, односно супротстављена тумачења.

Без обзира на то што је председник Ласло Шојом, позивајући ових дана Мађаре на јединство, подсећао да је и пре педесет година нација била јединствена у тежњи ка слободи и демократији, онима који су данас на власти противници оспоравају право да уопште обележавају тај датум, пошто су наследници комуниста и не разликују се од претходника.

Тај дух подељености био је приметан и током церемоније, јер су поједини ветерани револуције одбили да се рукују са премијером.

Ђурчањов положај озбиљно је уздрман откако је пре шест недеља у јавност доспео аудио-снимак његовог излагања на једном пролетошњем затвореном састанку, када је без пардона и самокритички говорио о ситуацији у земљи признајући да су и он лично и цела партија обмањивали и лагали бираче како би обезбедили победу на изборима.

Али афера са тракама и лажима само је изоштрила слику подељеног друштва које је за кратко време прешло из једне у другу историјску епоху. Октобарска (мађарска) револуција симбол је те претходне ере, а њена годишњица подстакла је мучне успомене на колективну трагедију и пораз. Стога и нереди којима је јубилеј пропрећен могу да послуже као вишезначни показатељ.