Ни лађа, ни докова

Многобројни стручњаци истичу да је обала Дунава "српска азурна обала", која у будућности држави може да донесе знатaн приход од туризма. Нажалост, овај потенцијал досад није био искоришћен онако како би могао. Дунав кроз нашу земљу пролази у дужини од 588 километара. Иако су ове године због лошег времена и високог водостаја "белие лађе", касно почеле да испловљавају, до краја сезоне ће бити око 730 пристајања. Сматра се, међутим, да би промет могао да буде много већи.
Недостатају пристаништа, праве марине са уређеним везовима, на којима би могли да пристају велики и мали бродови и јахте. Према речима људи са реке, да би се направио пристојан пристан није потребно много новца. То може бити неко старо пловило или нови понтон, у зависности од величине лађа које ће да пристају.

Милан Мијаиловић, генерални директор Југословенског речног бродарства, каже да Србија има пет лука које су међународно признате, али да ниједна није довољно опремљена.

– На Дунаву има доста лука, али их нема на другим рекама. Пристан за путничке бродове не треба да буде велики, али су неопходни други садржаји. Дужина пристана треба да буде око 40 метара, односно да обухвати бар две трећине брода. Такође, потребно је да се обезбеди расвета, један човек за чување и једно одељење за продају карата – истиче Мијаиловић.

Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Србије, истиче да имамо много малих везова и пристана које, нажалост, сви називају марине, иако не испуњавају основне услове.

–У нашој земљи марине не постоје и то је велики проблем. Марина мора да има простор за поправку пловила и точења горива, продавницу са резервним деловима и осталом опремом. Отварањем правих марина, наша земља би била уцртана на свим картама људи који имају јахте и мање бродове и ја ту видим нашу шансу – каже Поповић и додаје да су у Доњем Милановцу и у Костолцу препознали интерес, направили пристаништа и да би требало следеће године већ да убирају плодове свог рада.

Нема ни програма који би привукли туристе да изађу на обалу. Иако имамо много културно-историјских споменика и других занимљивости, туристичке организације градова, осим Београда и донекле Новог Сада, немају осмишљену туристичку понуду. Поповић каже да су ТОС, Туристичке организације Војводине и Београда у последње време покушале да упознају туроператере са нашом понудом, како би у наредном периоду могли да очекују већи број пристајања.

– На сајму туризма у Келну успоставили смо контакте са туроператерима из Аустрије који организују крстарења. Они су почели да долазе, али очекујем да ће тек долазити. Наравно, надам се да ће домаће агенције које доводе стране туристе реаговати и у своју понуду укључити могућност доласка у Србију и овим путем – напомиње Поповић.

Али, једна од највећих мањкавости је што не постоји домаћа "бела флота", која би доводила иностране туристе у нашу земљу и организовала разна крстарења, као што то раде инострани крузери. Да би се оформила домаћа "бела флота", потребно је да се оснује једно предузеће, било државно, било приватно, које би могло да издвоји средства за куповину бродова. Нови крузери, зависно од величине и комфора, коштају од пет до седам милиона евра. Међутим, нама би од користи били и половни бродови, који могу да се купе за око два милиона евра. Колико су они исплативи, најбоље казује податак да петнаестодневни аранжман у пуној сезони, од немачког Пасауа до Црног мора, у зависности од врсте брода, стаје од 2.040 до 3.360 евра.

Донедавно су сметња били и царински прописи, који су налагали да путници и особље брода приликом сваког изласка на обалу морају да прођу контролу. Због тога су приватне јахте само пролазиле кроз нашу земљу без жеље да пристану, како би избегли непотребно чекање.

Срећом, како је енедавно на отварању археолошког локалитета Виминацијум рекао Милан Милевић, заменик министра за капиталне инвестиције, ово министарство је постигло споразум са Министарством унутрашњих послова, тако да ће процедура убудуће бити поједностављена. Царинска контрола ће се обављати само на уласку у земљу и изласку из ње.