Хронике села на почетку 21. века

Када је академик Радомир Лукић (1914–1999) окупио групу својих најближих сарадника на пројекту писања хроника села, по узору на истраживања Јована Цвијића ужих подручја Србије и српских крајева, започео је један велики подухват који је покренуо у почетку десетине, а касније стотине људи – подухват стварања Библиотеке Хроника села, који, упркос свим тешкоћама и неразумевањима средине, траје до дана данашњег.

Могло би се рећи да је првих 10 година, захваљујући Одбору за проучавање села, академику Р. Лукићу и придруживању других институција, било у знаку великог успона ове акције. Било је то време редовног валоризовања објављених хроника у медијима, на посебним трибинама и скуповима посвећеним хроникама.

Постоје и две велике колективне презентације. Једна од њих је представљање књига Библиотеке Хронике села, штампаних у току 1997. године, у Атријуму Народног музеја, 5. децембра 1997. године, када је предстaвљено 18 књига – од броја 53 до броја 74, као четири посебна издања и најављено да је у припреми још 68 хроника. Ово представљање су, поред Одбора за проучавање села САНУ и Културно-просветне заједнице Србије, организовали и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и Задружни савез Србије. Друго представљање, одржано је такође у Атријуму Народног музеја, али 16. марта 2001. године, обухватило је хронике објављене од 1998. до 2001. године. До тада је штампано 157 хроника, на рецензију је чекало 37, а пријавило се, како је саопштено, још 720 аутора. Нисам сасвим сигуран да се тачно зна колико је хроника објављено до данас. У биографској одредници за агроекономисту и социолога пољопривреде др Петра Марковића (1925–2010) у Енциклопедији српског народа помиње се 317 књига.

Какав културно-историјски значај има овај пројекат за наше друштво сведочи и номинација Карић фондацији за награду Браћа Карић 2003. године. У време подношења ове номинације управо је била објављена хроника ,,Велишевци – село покрај Љига”, аутора Радивоја Р. Радисављевића и Милана О. Радисављевића, као 208. књига у библиотеци, која је промовисана у Културно-просветној заједници марта 2003. године. У образложењу су наведене и хронике које су по општем суду најбоље, међу којима су Бреково Милојка Ђоковића и сарадника, Сење и манастир Раваница Богомила М. Михајловића и др. А у закључку је истакнуто следеће. Овим предлогом желимо да скренемо пажњу на ону Србију која преживљава све мене и опстаје у својој постојаности. То је Србија домаћина, куће и породице, институција које су последњих педесетак година угрожавале различите идеологије, почев од комунистичке па до данашње глобалистичке.

Kрајем прошлог месеца у Културно-просветној заједници Србије представљено је 19 књига, објављених у 2009. и 2010. години, од тога 12 хроника села и седам посебних издања.