Hronike sela na početku 21. veka

Kada je akademik Radomir Lukić (1914–1999) okupio grupu svojih najbližih saradnika na projektu pisanja hronika sela, po uzoru na istraživanja Jovana Cvijića užih područja Srbije i srpskih krajeva, započeo je jedan veliki poduhvat koji je pokrenuo u početku desetine, a kasnije stotine ljudi – poduhvat stvaranja Biblioteke Hronika sela, koji, uprkos svim teškoćama i nerazumevanjima sredine, traje do dana današnjeg.

Moglo bi se reći da je prvih 10 godina, zahvaljujući Odboru za proučavanje sela, akademiku R. Lukiću i pridruživanju drugih institucija, bilo u znaku velikog uspona ove akcije. Bilo je to vreme redovnog valorizovanja objavljenih hronika u medijima, na posebnim tribinama i skupovima posvećenim hronikama.

Postoje i dve velike kolektivne prezentacije. Jedna od njih je predstavljanje knjiga Biblioteke Hronike sela, štampanih u toku 1997. godine, u Atrijumu Narodnog muzeja, 5. decembra 1997. godine, kada je predstavljeno 18 knjiga – od broja 53 do broja 74, kao četiri posebna izdanja i najavljeno da je u pripremi još 68 hronika. Ovo predstavljanje su, pored Odbora za proučavanje sela SANU i Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, organizovali i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Zadružni savez Srbije. Drugo predstavljanje, održano je takođe u Atrijumu Narodnog muzeja, ali 16. marta 2001. godine, obuhvatilo je hronike objavljene od 1998. do 2001. godine. Do tada je štampano 157 hronika, na recenziju je čekalo 37, a prijavilo se, kako je saopšteno, još 720 autora. Nisam sasvim siguran da se tačno zna koliko je hronika objavljeno do danas. U biografskoj odrednici za agroekonomistu i sociologa poljoprivrede dr Petra Markovića (1925–2010) u Enciklopediji srpskog naroda pominje se 317 knjiga.

Kakav kulturno-istorijski značaj ima ovaj projekat za naše društvo svedoči i nominacija Karić fondaciji za nagradu Braća Karić 2003. godine. U vreme podnošenja ove nominacije upravo je bila objavljena hronika ,,Veliševci – selo pokraj Ljiga”, autora Radivoja R. Radisavljevića i Milana O. Radisavljevića, kao 208. knjiga u biblioteci, koja je promovisana u Kulturno-prosvetnoj zajednici marta 2003. godine. U obrazloženju su navedene i hronike koje su po opštem sudu najbolje, među kojima su Brekovo Milojka Đokovića i saradnika, Senje i manastir Ravanica Bogomila M. Mihajlovića i dr. A u zaključku je istaknuto sledeće. Ovim predlogom želimo da skrenemo pažnju na onu Srbiju koja preživljava sve mene i opstaje u svojoj postojanosti. To je Srbija domaćina, kuće i porodice, institucija koje su poslednjih pedesetak godina ugrožavale različite ideologije, počev od komunističke pa do današnje globalističke.

Krajem prošlog meseca u Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije predstavljeno je 19 knjiga, objavljenih u 2009. i 2010. godini, od toga 12 hronika sela i sedam posebnih izdanja.