Скуп новац кочи привредни раст

Сваки пут када Извршни одбор НБС повећа референтну каматну стопу невољници који би неки свој проблем да реше зајмом код банке (било да су привредници или грађани) поново се запитају колико ће таква позајмица да поскупи у односу на оно са чим су већ рачунали. У заштити од повелике инфлације Одбор је врло често посезао за повећањем цене новца централне банке. Практично је сваког месеца ову референтну вредност подизао за по пола или чак један процентни поен. Последњи пут, и то пре два дана, Народна банка била је нешто скромнија у дизању диригентске палице за цену новца и повећала је референтну каматну стопу за 0,25 одсто. Сада је њена вредност 12,25 одсто.

Зауздавање цена је примарни задатак НБС и то није спорно, али се после константних мера монетарне рестрикције које су на делу, последњих месеци намеће питање има ли, уопште, развоја и инвестиција с оваквом ценом новца. Привреда нема своју акумулацију и упућена је на задуживање.

На питање да ли размишљају да се задуже по овим ценама, привредници узвраћају питањем – „ко од нас може да се задужи, па ми смо већ презадужени”. Онај ко може и има добар пројекат пре ће се определити за прекогранични кредит него код домаћих банака или ће зајам тражити од Фонда за развој или Европске банке за обнову и развој или Европске комисије која такође има своје фондове.

Директор „Ц производа” Немања Попов каже да му није лако да само централну банку окриви за високу цену новца на тржишту у Србији.

– НБС брани општи интерес, а то је стабилност цена која је за привреду врло важна. Јер, ако динар годишње изгуби на вредности пет или десет одсто то привреду више кошта него повећање референтне каматне стопе. У ланцу задуживања има више карика. Да ли само крајњи корисник, мала и средња предузећа, треба да сноси трошак повећања референтне каматне стопе или се то може равномерније расподелити. И на банке. Погледајте колике су њихове марже и профитабилност, а то је неко платио. И то они којима је најтеже и који носе терет. Због тога је важно да имамо развојну банку чији је пројекат, колико чујем, у току – каже Попов додајући да банке треба питати да ли морају да раст референтне каматне стопе „пренесу даље” или могу, ако имају добре клијенте да то не учине.

(/slika2)По његовој оцени за развој Србије битно је да привуче стране инвеститоре, јер катализатора раста нема у домаћим потенцијалима привреде.

– Наш велики проблем је презадуженост. Велики трговински ланци плаћају робу тек после 180 дана што је погубно, посебно за мала предузећа. За привреду је много битније да се уведе ред у плаћање обавеза – објашњава Попов, додајући да је слика нашег стања то што је привреда практично била принуђена да више узима кредите за ликвидност него за инвестиције.

Заменик председника Извршног одбора „Рајфајзен банке” Зоран Петровић каже да када централна банка повећа своју базичну каматну стопу, то утиче на повећање цене новца на међубанкарском динарском тржишту.

– Последица је да кредити за привреду и грађане постају скупљи. Кредитирање директно „подгрева” економски раст. Банке кредитирањем становништва подстичу потрошњу, што доводи до раста тражње и има позитиван утицај на економски раст. Кредитирајући привреду, подстичу се инвестиције и креирање радних места, што доводи до раста понуде и позитивног утицаја на економски раст. Пораст цене новца утиче на „хлађење” кредитне тражње грађана и привреде и има негативан утицај на привредни раст и позитиван на смањење инфлације – каже Петровић, додајући да је због тога што је код нас висок степен евроизације, ефикасност каматне стопе као кључног инструмента монетарне политике ограничена, па тиме и њен утицај.
На питање да ли банке могу да не „превале” сав трошак повећања референтне стопе на корисника кредита, Петровић одговара:
– Они клијенти који имају динарске кредите са променљивом каматном стопом у наредном периоду ће плаћати више због раста цена на динарском међубанкарском тржишту. Клијенти који имају кредите са фиксним динарским стопама, неће осетити удар на свој џеп. Са друге стране, они који се буду одлучили да штеде у динарима зарађиваће више на својим улозима.

Ј. Рабреновић