Више новца за науку

Србија је ове године за науку издвојила 0,65 одсто бруто друштвеног дохотка, повећала плате истраживача за 30 одсто у односу на октобар 2008. године, медијска компанија „Томсон Ројтерс” прогласила је нашу земљу светском научном звездом у успону. Ово су само неки од резултата на које је подсетио јуче Божидар Ђелић, досадашњи министар за науку и технологију, на скупу „Наука за будућност Србије: биланс претходне две и по године и перспективе”.

– План је да се до 2014. године издвајања за науку повећају и достигну један одсто БДП-а. Обезбеђене су инвестиције у научну и технолошку инфраструктуру Србије, па ванбуџетска средства износе 400 милиона евра – казао је Ђелић и нагласио да је у будућем периоду неопходно наставити реализацију инфраструктурних пројеката, међународну сарадњу и сарадњу с бројним научним институцијама.

Приметан је и већи број међународно признатих публикација, а расписан је и највећи јавни конкурс за научне пројекте у историји наше земље.

– На конкурс је пријављено чак 12.315 истраживача са 878 пројеката, а прихваћено је 780 пројеката које је предложило 11.615 научника – рекао је Ђелић.

Када је реч о средствима за опрему намењену истраживачима постоји 5.558 захтева и укупно је тражено 136 милиона евра.

– Међутим, ми та средства немамо. Можемо рачунати на 80 до 100 милиона евра за те намене. Молим за стрпљење, што не буде могло ове, моћи ће следеће године – сматра Ђелић и додаје да је формирана и радна група која ће до краја месеца размотрити списак тражене опреме према стручним критеријумима.

Ђелић је подсетио да су знатна средства издвојена за изградњу Центра за промоцију науке у Београду, Центра за матичне ћелије у Крагујевцу, за научно-технолошке паркове, радове у истраживачкој станици Петница, Центар за нанонауке и материјале на Новом Београду...

Председница Скупштине Славица Ђукић Дејановић похвалила је досадашњи рад Божидара Ђелића, не скривајући да је на почетку мандата сумњала у тај избор мислећи да је он човек „политике и бизниса”.

Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, критиковао је најављено припајање ресора науке Министарству просвете речима да „такав принцип не постоји нигде у свету”. Ипак, Ђелић је изразио уверење да ће реконструкцијом Владе бити обезбеђен континуитет у раду и нагласио да су представници та два министарства и до сада добро сарађивали.

В. М. Д.