Флерт који је завео Београд

Кубанска салса се годинама као плесна зараза шири Београдом, а ове зиме на десетине плесних школа играло је у њеном ритму јер је за салсу велико интересовање. Једна од најпопуларнијих је „Хавана“ у Институту Сервантес. У граду је и више клубова у којима се углавном плеше овај кубански плес, настао у другој половини прошлог века под утицајем афрокубанских, европских и америчких плесова и музике.

Да се код нас плеше права кубанска салса потврђује то што имамо светске прваке у плесању салсе у групама од по неколико парова. На челу победничке екипе „Хавана Белградо“ је њихов оснивач, професорица плеса Ања Илић, која каже да салса у себи има „доста мерака и кафанског духа који људи са ових простора веома добро разумеју“.

– Од првих година новог миленијума салса нам је дошла са досељеним кубанским музичарима. Они су отворили прве школе салсе. Број школа и плесача повећао се у протекле три, четири године. Кубанска салса је заживела у Србији јер одговара нашем темпераменту, забавна је, изузетно ритмична и енергична – каже Ања која је салсу учила од кубанских инструктора у протеклих десет година.

Недавно се вратила са Кубе, где се, као и више пута до сада, усавршавала. Своје знање преноси у школи „Хавана“ у Институту Сервантес.

На Куби, салса је део веома музички и плесно оријентисане традиције и културе. Плеше се појединачно и у паровима, у групама парова. Ања каже да је салса за све узрасте. Деца од најмањих ногу почињу да плешу и музика и плес их прате кроз читав живот. И у београдским плесним школама полазници су разних животних доба, али је највише оних преко двадесете и испод четрдесете.

– Идеја салсе је да на забаван и енергичан начин, пратећи овај брзи ритам који лако осваја, покретом испољи наивни флерт мушкарца и жене и донесе дух вреле Кубе. Од неколико клубова у Београду где се плеше кубанска салса синоним за њу је свакако клуб „Хавана“.
Ања Илић каже да су у Србији неколико пута организована такмичења у салси, али је то спортски плес доста различит од изворне салсе каква се плеше на Куби. Прошле године у Минхену, на највећем светском такмичењу у кубанским плесовима, у јакој конкуренцији Ањина „Хавана Белградо“ освојила је прво место у салса плесу групе парова. Али, због једноставности, салса не привлачи само такмичарски дух.

– Пошто је настала на улици, салса је ослобођења стриктних правила која често спутавају забаву у другим плесовима. Поштујући само најосновнија правила ритма и кретања, после само неколико месеци учења људи плешу салсу и заиста уживају у томе. Енергија коју овај плес носи у себи, у коме је спојена ритмика афричких бубњева, стил европских плесних подијума, импровизација џеза и блуза, са емоцијама врелих карипских острва и кубанским румом и цигарама, брзо се увлачи под кожу.

Сузана, инструкторка салсе у школи „Хавана“, воли овај плес „због пуно позитивне енергије“, „енергичности“, а од свега тога нестаје стрес и заборавља се свакодневица. Њен колега Слободан потврђује да је интересовање за салсу велико, да међу плесаче уноси добро расположење.
– Из дана у дан све више људи игра и учи салсу јер им је сада приступачнија – каже Слободан.
Никола, један од полазника школе салсе у Институту Сервантес, признаје да га је другарица наговарала годину дана да учи овај плес, али није имао времена:

– Сада када сам почео, нисам зажалио, много ми се свиђа. Свиђа ми се опуштеност и присност и што бираш сам шта ћеш да играш.

То је и Горданин одговор, која се пита што раније није кренула на часове овог плеса који полазници и искусни плесачи увежбавају на журкама у зимским, али кубански врелим београдским ноћима у клубовима салсе.

Весна Васић