Педагог с метлом

„Да сам знала какав ће ми живот бити, исцепала бих диплому на фронцле”, овим речима започиње разговор Славица Ђукић (47), васпитач, психолог и педагог. Срели смо је у просторијама Националне службе за запошљавање у Београду где је радила психотест, један од редовних корака у процесу преквалификације. Дипломе Педагошке академије за васпитаче и Филозофског факултета, тачније одсека за психологију и педагогију из Загреба нису биле довољне да у Србији обезбеди сигурна и пристојна месечна примања.

– У Загребу сам завршила школовање, пошто ми је отац као војно лице ту службовао. По завршетку факултета, тамо сам радила у четири школе, а у једној сам чак била и заменик директора. Од 1991. године сам у Београду и до сада, мењајући колеге, нисам успела да сакупим ни пет година радног стажа – објашњава за „Политику” Славица Ђукић зашто је преквалификација „сламка” за коју се држи како би се запослила.

У међувремену ради шта јој понуде, углавном чува децу и чисти станове. Као самохрана мајка, каже, нема привилегију да одбија послове ван струке.

– Када ми је муж погинуо остала сам сама са дететом. Од тада ако ми нуде и 50 динара за сат рада, прихватам. Дете вам не дозвољава да кажете „нећу”, а камоли да се запитате јесте ли за то учили – објашњава ова Београђанка и додаје да од чишћења месечно заради тек 7.000 динара.

Једина је, каже, од свих незапослених из евиденцији Службе за запошљавање која има потврду за самостално започињање посла, али јој то не вреди много.

– Немам новац са којим бих отворила, рецимо, дечији вртић. Не знам ни како успевам да преживим. Тренутно не могу детету да купим патике – прича нам Славица и каже да јој је најтеже пада питање деветогодишњег сина Саше „зашто није учила школу”.

У потрази за послом суочила се са разним људима који су јој постављали свакакве захтеве. Неки су тражили новац у замену за радно место, а неки је отворено саветовали да нађе везу. Данас су јој године највећа препрека.

– Када сам се јавила на оглас за посао у једном вртићу на Врачару, директорка ме је питала шта тражим ту са толико година. За послодавце жена после 37 година је „нула”, а ја сам баш сада у напону снаге. Остварила сам се као мајка, па сам и професионално најзрелија – каже Славица и поручује да неће одустати.

В. Дугалић