Pedagog s metlom

„Da sam znala kakav će mi život biti, iscepala bih diplomu na froncle”, ovim rečima započinje razgovor Slavica Đukić (47), vaspitač, psiholog i pedagog. Sreli smo je u prostorijama Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu gde je radila psihotest, jedan od redovnih koraka u procesu prekvalifikacije. Diplome Pedagoške akademije za vaspitače i Filozofskog fakulteta, tačnije odseka za psihologiju i pedagogiju iz Zagreba nisu bile dovoljne da u Srbiji obezbedi sigurna i pristojna mesečna primanja.

– U Zagrebu sam završila školovanje, pošto mi je otac kao vojno lice tu službovao. Po završetku fakulteta, tamo sam radila u četiri škole, a u jednoj sam čak bila i zamenik direktora. Od 1991. godine sam u Beogradu i do sada, menjajući kolege, nisam uspela da sakupim ni pet godina radnog staža – objašnjava za „Politiku” Slavica Đukić zašto je prekvalifikacija „slamka” za koju se drži kako bi se zaposlila.

U međuvremenu radi šta joj ponude, uglavnom čuva decu i čisti stanove. Kao samohrana majka, kaže, nema privilegiju da odbija poslove van struke.

– Kada mi je muž poginuo ostala sam sama sa detetom. Od tada ako mi nude i 50 dinara za sat rada, prihvatam. Dete vam ne dozvoljava da kažete „neću”, a kamoli da se zapitate jeste li za to učili – objašnjava ova Beograđanka i dodaje da od čišćenja mesečno zaradi tek 7.000 dinara.

Jedina je, kaže, od svih nezaposlenih iz evidenciji Službe za zapošljavanje koja ima potvrdu za samostalno započinjanje posla, ali joj to ne vredi mnogo.

– Nemam novac sa kojim bih otvorila, recimo, dečiji vrtić. Ne znam ni kako uspevam da preživim. Trenutno ne mogu detetu da kupim patike – priča nam Slavica i kaže da joj je najteže pada pitanje devetogodišnjeg sina Saše „zašto nije učila školu”.

U potrazi za poslom suočila se sa raznim ljudima koji su joj postavljali svakakve zahteve. Neki su tražili novac u zamenu za radno mesto, a neki je otvoreno savetovali da nađe vezu. Danas su joj godine najveća prepreka.

– Kada sam se javila na oglas za posao u jednom vrtiću na Vračaru, direktorka me je pitala šta tražim tu sa toliko godina. Za poslodavce žena posle 37 godina je „nula”, a ja sam baš sada u naponu snage. Ostvarila sam se kao majka, pa sam i profesionalno najzrelija – kaže Slavica i poručuje da neće odustati.

V. Dugalić