Променљива камата дугорочна замка

Банке у Србији као да једна од друге преписују најновију понуду стамбених кредита. Зајмови се редом нуде индексирани у еврима с каматом која се креће од 4,2 одсто плус шестомесечни еурибор с роком отплате од 30 година.

Оваква понуда веома се разликује од онога што су банке клијентима нудиле пре кризе,па се намеће питање да ли су нови стамбени кредити дугорочно потенцијално скупи за клијенте. Сада је еурибор као референтна камата – тек нешто већи од један одсто. Пре кризе био је 5,13 одсто па би у сценарију да се у будућности наново достигне такав ниво корисници стамбеног кредита нашли у позицији да кредит отплаћују с укупном каматом од чак 9,5 одсто годишње. Папрено.
Чињеница је и да су банкари пре кризе камату рачунали такође са шестомесечним еурибором, али с маржом од 2,8 одсто у просеку, па се такође намеће питање – да ли увећаним износом у делу каматебанке надокнађују тренутно низак еурибор.

Банкари негирају да постоји ризик драстичног поскупљења ових кредита због евентуалног раста еурибора и кажу да је тренутна укупна каматна стопа остала на истом нивоуна коме је била и раније – од око седам до 7,5 одсто.Кажу и да је повећање маржи на нове кредите искључиво проузроковано разлозима које се односе на трошак извора. Коштају их ризици земље, ликвидности… због чега последичнопоскупљују ови кредити.

У „Рајфајзен банци“ кажу да није реално очекивати да ће клијенти у неком будућем периоду с јачањем вредности еурибора бити у позицији да своје обавезе по основу стамбених кредита отплаћују по годишњој каматној стопи од преко девет одсто. По њима термин маржа често се погрешно тумачи.

– Основана асоцијација за термин марже је зарада, а заправо није тако. Уколико је цена стамбеног кредита шестомесечниеурибор плус 4,5 одсто, зарада банке би била тих 4,5 одсто, само уколико би банка набављала средства на међународном тржишту капитала по цени шестомесечног еурибора (цена коштања). Нажалост, тако није у пракси, па постоје бројни фактори који за банку у Србији цену коштања увећавају преко наведене вредности шестомесечног еурибора. То је,на пример,ризик земље, који је нажалост још увек висок у очима међународних кредитора, затим износ обавезне резерве код НБС, која се у међувремену након кризе повећала у погледу стамбених кредита осигураних код Националне корпорације, па потом и остали трошкови као што су калкулисање ризика пласираних средстава, тј.процента ненаплативих потраживања и слично. Дакле, зарада банке представља само један део марже – наводе у „Рајфајзен банци“ чија су очекивања да се маржасмањиу неком будућем периоду услед побољшања тржишних услова како на иностраном, тако и на домаћем тржишту.

Мирослав Ребић, члан извршног одбора „Сосијете женерал банке“, каже да циклично кретање вредности еурибора има утицаја на висину камате кредита у отплати, код кредита са променљивом стопом у свим банкама, без обзира на ком тржишту послују. У том контексту, иако је код кредита у отплати дошло до смањења укупне камате, на тржиштима у стабилнијем економском окружењу, која су мање погођена кризом, није дошло до повећања камата на нове кредите.

– Повећање маржи на нове кредите искључиво је проузроковано разлозима које се односе на трошак извора. Мора се имати у виду да у каматну стопу улази трошак извора, који је увек већи од базне, референтне каматне стопе еурибора– наводи Ребић.

Уколико се ради о екстерном извору, постоји такозванитрошак ризичности земље и трошак ризика ликвидности, који према домаћој банци зајмопримцу зарачунава страни зајмодавац. Висина наведених трошкова зависи од више чинилаца, међународног рејтинга земље, текуће макроекономске стабилности, самосталне процене страног зајмодавца о конкретном ризику, а логично је да у протеклом периоду, током финансијске кризе ови трошкови расту. Затим у цену трошка улазе и домаћи фактори, а пре свега регулатива НБС о издвајању обавезне резерве. Тек на ове трошкове додаје се маржа процене кредитног ризика клијента коме се кредит даје, маржа за покриће оперативних трошкова и такозванапрофитабилна маржакоја чини најмањи део.

У „Сосијете женерал банци“ кажу да се променљива камата код стамбених кредита креће од еурибора увећаног за 3,95 одстои мења се искључиво услед промена висине еурибора, док маргина остаје на истој висини током целог периода отплате.

–Клијенти који се определе за овакав тип кредита осетиће сваку промену вредности еурибора, било да она опада или расте. Клијентима који страхују од промена на тржишту, на располагању су кредити с фиксном каматом, који им гарантују исту висину камате и месечне рате изражене у еврима током целог периода отплате. Упонуди „Сосијете женерал“банке су и комбиновани стамбени кредити код којих клијент има могућност да на сваке три године, без икаквих додатних трошкова, бира између променљиве или фиксне камате. На тај начин, клијент може да прелази на променљиву камату када еуриборопада, односно да фиксира своју рату када вредност ове референтне камате расте.

У целој овој причи јасне су само две ствари. Банке маржом од 4,5 одсто штите своју зараду и ту ништа није спорно. Оне и продају новац да би зарадиле, али проблем је што ће клијенти, па још на 30 година, са сваким растом еурибора, европске цене новца, бити изложени невероватним ризицима, јер нико не може да гарантује, поготово у тако дугом периоду, да ће еурибор бити као сада у подношљивим границама. Шта ако за коју годину крене висока конјунктура и Европска централна банка крене да диже своју камату, а с њом и крене еурибор? Да ли је с моралне тачке гледано такав ризик треба да плати само клијент?

Савет је – треба се клонити оваквих зајмова.

Јована Рабреновић