ЦЕНА САГЛАСНОСТИ

Постоји једна народна причица под називом "Тамни вилајет", која, укратко, говори о човеку који је, ишавши шумом, упао у мрачну пећину. У њој се ништа није видело, једино се под ногама осећало некакво крцкање ситних каменчића. Човека у пећини дочека глас да може да узме те каменчиће, ако хоће; глас га је уједно упозорио да, ако и узме каменчиће, кајаће се, и ако не узме, опет ће се кајати. Он одлучи да узме само неколико комада. По изласку из пећине, на светлости, видео је да то нису обични каменчићи, већ драго камење и дијаманти! И заиста, беше тако као што му је рекао глас у пећини – да није узео ништа, кајао би се што није, овако је узео мало, па се опет покајао што није узео још више!

Прича о тамном вилајету је парадигма за много штошта у Србији, између осталог, и за однос између потеза које вуку политичке странке и реакције бирача на те потезе. Последња актуелна тема је она око постигнутог консензуса о новом предлогу устава. О томе постоји договор свих парламентарних странака. Али, извесно је да после референдума долазе избори на којима се неће гласати само "за" и ,,против", као што је то случај на гласању за устав. Тек тада ће се јасно видети како на јединство око устава реагују присталице и бирачи појединих странака, с обзиром на огромне разлике између појединих партија о многим другим питањима која нису у вези с уставом, и на разлике међу бирачима, које нису ништа мање. Дакле, да ли ће бирачи казнити или наградити своје странке због тога што су успеле да се "све" договоре о теми као што је устав? Да ли су сви гласачи Демократске странке задовољни што им је лидер постигао компромис и договор с ,,омраженим" им радикалима, и обрнуто? Шта мисле заљубљеници у монархију и равногорски покрет о томе што је нови устав делом чедо и њихових "природних непријатеља", социјалиста? Да ли ће постигнуто јединство појединим странкама више користити или ће им штетити?

Начелно, наши људи воле да виде јединство, саборност и слогу, стварну или привидну. С тврдњом коју смо поставили у једном истраживању – која је гласила "због странака не можемо да постигнемо слогу око најважнијих питања" – сложило се невероватних 82 одсто испитаника! То је било мало пре него што је уопште и покренута прича о референдуму и уставу. Последње истраживање показује сличне тенденције, али с нешто већим опрезом: с тврдњом да је "добро што су се све странке сложиле око предлога новог устава" сагласило се 70 одсто анкетираних. То, међутим, ипак није апсолутни консензус. Оних који се с овом тврдњом нису сложили или су неодлучни је 30 процената. Можда се баш међу онима који нису одушевљени тим јединством нађе један број гласача појединих странака који им је потребан да пређу неопходни цензус од пет одсто.

Интересантно је да лидери појединих странака покушавају да балансирају и да упућују поруке којима се труде да одговоре различитим очекивањима својих бирача. Тако, лидер Демократске странке Борис Тадић тврди да је несрећан због тога што није било јавне расправе и да су нека решења могла бити и боља; Вук Драшковић тврди да њега и његову странку, СПО, нико ништа није питао у вези са новим уставом; Ивана Дулић-Марковић из Г 17 плус отишла је најдаље тиме што је изјавила да ће чак бојкотовати референдум. На овај начин понашају се лидери странака који осећају да им јединство с неким другим странкама неће донети само позитивне поене. Колико ће такве поруке имати позитивног ефекта, а колико ће збунити гласаче и створити ситуацију у којој они ни не препознају шта њихови лидери мисле, остаје да се истражује и анализира.

С друге стране, сигурно је да постигнути консензус неким странкама нимало неће шкодити. Реч је пре свега о ДСС-у која ће засигурно капитализовати (готово известан) референдумски успех и приказати га и као страначки успех и главни адут пред следеће изборе. Уједно, наша истраживања су показала да бирачи ове странке највише верују у оно што говори њихов лидер. Ни радикале неће превише болети глава. Најпре, партијска идентификација и дисциплина код њихових бирача веома је јака. Уједно, њихов овдашњи лидер Томислав Николић је бираче на последњем отаџбинском конгресу својим набрајањем шта је све "њихово" прошло, убедио да је предлог устава у великој мери и радикалски, па зашто њихови бирачи не би били задовољни таквим решењима.

Поједине странке након завршене еуфорије око референдума и устава треба, дакле, да се замисле и "прокуже" каква је температура њиховог бирачког тела после референдума. Лидери често рачунају на пословичну заборавност бирача, али ни то није вечно. Наравно, неће се гласачи на изборима опредељивати само на основу тога како су се странке понашале пред референдум и на основу тога што су постигле консензус с неким кога би њихови бирачи радије избегли, иако је сигурно да ће бити и таквих. Али гласови су за странке као дијаманти – глас по глас, проценат по проценат, и то може значити улазак у парламент или ,,политичку кому", или такав број мандата који им "за длаку" онемогућава да уђу у извршну власт. Ипак, ово расветљавање тамног вилајета у рукама је политичких странака.

Члан истраживачког тима Цесида