Иза шкрипавих врата

На почетку текста о новом албуму Лусинде Вилијамс, који се појавио ових дана под именом „Blessed“, добро је сетити се стихова из песме Вика Чесната која носи њено име. Јунак тог напева каже да се коначно „сместио“ у болу „великом као Роберт Мичам“ и да се предао слушању Лусиндине музике. Изгледа да ствари заиста тако стоје. Кад је срце сломљено а душа пати, у ситуацији када се не види излаз нити назире смисао, најбоље је убацити у машину неку Лусиндину творевину, покренути направу и побећи у имагинарни свет који је она створила. Тамо су улоге другачије подељене. Поражени су промовисани у хероје, сломљено срце блешти као медаља за храброст а животни суноврат је претворен у величанствени лет.

Они који могу да замисле како би звучао албум на којем би Бони Рејт певала у пратњи састава „The Rolling Stones“ на правом су трагу. Плоча „Blessed“ има тај звук. Дон Воз, легендарни продуцент који у свом резимеу већ има албуме урађене са Бони Рејт и „The Rolling Stones“,одлично је обавио посао. Блуз, тежак и лепљив као блато Мисисипија, мутан као вода која је дала име Мадију Вотерсу, ваља са ове плоче. Носи сто хиљада километара далеко од досуђене стварности – тамо где су љубитељи рок музике већ били слушајући албуме „Let It Bleed“, „Nick Of Time“, „Tonight’s The Night“ и „Highway 61 Revisited“.

На албуму „Blessed“ налази се 12 песама. Баланс између брзих и спорих напева је добро направљен. Ствар пулсира у ритму несигурних корака посрнулих ноћобдија који се после још једне протраћене ноћи враћају кући. Лусиндин манир, преузет од маторих блузера, да поједине стихове понавља више пута у току песме, дао је фантастичан резултат. Речи су претворене у мантру. Стихови из песама „Born To Be Loved“ и „Awakening“, безброј пута поновљени, постали су тајне шифре које отварају „шкрипава врата“ сакривена у подсвести.

Главни адут овог албума, поред Лусиндиних песама, јестесвирка на гитари. Грег Лиш и Вал Мекалум обавили су фантастичан посао. Њих двојица, као Кит Ричардс и Рони Вуд, демонстрирају врхунску блузерску свирку пропуштену кроз правоверни рокерски сензибилитет. Оно што су направили у песми „Awakening“ представља врхунац блузерског гитаризма. И Елвис Костело је, свирајући на гитариу три песме,успешно обавио посао. Неки су рекли да је „пронашао Нила Јанга у себи“.

Посебно место има нумера „Seeing Black“. Посвећена је Вику Чеснату који је пре годину дана својевољно окончао свој мучни живот. Ради се о љутој рокерској песми у којој гитаре прже као бацачи пламена. Лусинда се бави очајем и бесом који је остао у ваздуху и после Виковогдефинитивног одласка. Ова песма, која је на трагу учења једног уклетог данског филозофа, најбоље одређује посебно место које Лусинда Вилијамс има у свету рок музике. Нико није тако прецизно приказао обрисе невидљивог ореола који окружује људско постојање.