Iza škripavih vrata

Na početku teksta o novom albumu Lusinde Vilijams, koji se pojavio ovih dana pod imenom „Blessed“, dobro je setiti se stihova iz pesme Vika Česnata koja nosi njeno ime. Junak tog napeva kaže da se konačno „smestio“ u bolu „velikom kao Robert Mičam“ i da se predao slušanju Lusindine muzike. Izgleda da stvari zaista tako stoje. Kad je srce slomljeno a duša pati, u situaciji kada se ne vidi izlaz niti nazire smisao, najbolje je ubaciti u mašinu neku Lusindinu tvorevinu, pokrenuti napravu i pobeći u imaginarni svet koji je ona stvorila. Tamo su uloge drugačije podeljene. Poraženi su promovisani u heroje, slomljeno srce blešti kao medalja za hrabrost a životni sunovrat je pretvoren u veličanstveni let.

Oni koji mogu da zamisle kako bi zvučao album na kojem bi Boni Rejt pevala u pratnji sastava „The Rolling Stones“ na pravom su tragu. Ploča „Blessed“ ima taj zvuk. Don Voz, legendarni producent koji u svom rezimeu već ima albume urađene sa Boni Rejt i „The Rolling Stones“,odlično je obavio posao. Bluz, težak i lepljiv kao blato Misisipija, mutan kao voda koja je dala ime Madiju Votersu, valja sa ove ploče. Nosi sto hiljada kilometara daleko od dosuđene stvarnosti – tamo gde su ljubitelji rok muzike već bili slušajući albume „Let It Bleed“, „Nick Of Time“, „Tonight’s The Night“ i „Highway 61 Revisited“.

Na albumu „Blessed“ nalazi se 12 pesama. Balans između brzih i sporih napeva je dobro napravljen. Stvar pulsira u ritmu nesigurnih koraka posrnulih noćobdija koji se posle još jedne protraćene noći vraćaju kući. Lusindin manir, preuzet od matorih bluzera, da pojedine stihove ponavlja više puta u toku pesme, dao je fantastičan rezultat. Reči su pretvorene u mantru. Stihovi iz pesama „Born To Be Loved“ i „Awakening“, bezbroj puta ponovljeni, postali su tajne šifre koje otvaraju „škripava vrata“ sakrivena u podsvesti.

Glavni adut ovog albuma, pored Lusindinih pesama, jestesvirka na gitari. Greg Liš i Val Mekalum obavili su fantastičan posao. Njih dvojica, kao Kit Ričards i Roni Vud, demonstriraju vrhunsku bluzersku svirku propuštenu kroz pravoverni rokerski senzibilitet. Ono što su napravili u pesmi „Awakening“ predstavlja vrhunac bluzerskog gitarizma. I Elvis Kostelo je, svirajući na gitariu tri pesme,uspešno obavio posao. Neki su rekli da je „pronašao Nila Janga u sebi“.

Posebno mesto ima numera „Seeing Black“. Posvećena je Viku Česnatu koji je pre godinu dana svojevoljno okončao svoj mučni život. Radi se o ljutoj rokerskoj pesmi u kojoj gitare prže kao bacači plamena. Lusinda se bavi očajem i besom koji je ostao u vazduhu i posle Vikovogdefinitivnog odlaska. Ova pesma, koja je na tragu učenja jednog ukletog danskog filozofa, najbolje određuje posebno mesto koje Lusinda Vilijams ima u svetu rok muzike. Niko nije tako precizno prikazao obrise nevidljivog oreola koji okružuje ljudsko postojanje.