Стиже и трећа мисија ЕК

Данас у Београд стиже и трећа експертска мисија Европске комисије која ће у току ове седмице проверавати одговоре на Упитник ЕК, које је Србија уручила Бриселу 31. јануара ове године. Ова нова група европских стручњака бавиће се одговорима који се односе на стање људских права, права мањина, положај избеглица, интерно расељених лица, контролу границе, миграције и азил.

Иако се, на основу ових тема за разговор са представницима српских институција, може учинити да је ово можда најважнија мисија, Ана Бабовић, из Кабинета Божидара Ђелића, потпредседника владе задуженог за европске интеграције, каже, за наш лист, да је свака мисија ЕК која долази у Београд да провери стање „на терену” подједнако важна. „Свака од тих области је изузетно важна, не само за процес напредовања ка Европи, већ уопште за живот наших грађана”, истиче она.

Како „Политика” сазнаје, након ове треће мисије, долази и четврта експертска група, од 11. до 15. априла. Она ће тада „под лупу” ставити одговоре Србије у вези са царином и порезима.

А, када могу могу да се очекују прва додатна питања из Брисела, каква су, иначе, добијали и сви суседи из региона након што су доставили своје одговоре и примиле стручњаке ЕК? Највероватније, након завршетка комплетног експертског рада у Београду и детаљног разматрања онога што је овде затечено, „највероватније, у периоду између краја априла и почетка јула”.

Чланови две досадашње мисије ЕК нису се јавно изјашњавали о ономе што су овде чули и видели. Али, на основу онога што рекли после одржаних састанака у Београду, Бабовићева закључује, да је утисак бриселских експерата „прилично позитиван”.

Саговорници претходне мисије која је, од 28. фебруара до 3.марта, разматрала рад независних регулаторних тела, кажу, за „Политику” да је госте занимало, пре свега, како се одређена законска решења спроводе у пракси. 

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, рекао нам је да је његов састанак са експертима, који, иначе, веома добро познају материју, трајао необично дуго, два, три сата. „Овом приликом мање разговора је било о томе које смо законе припремили или донели. Много више се разговарало о томе како ти закони функционишу и да ли уопште функционишу”.

ЕК стручњаци су се интересовали, како смо чули, не само за услове у којима Шабић ради (од просторних до финансијских), већ и за однос извршне власти и парламента према поверенику. Причало се и о спровођењу одлука овог повереника и о прихватању његових сугестија, али о и заштити података о личности.

Упитан да ли су гости били задовољни оним што су чули, одговара да да ће они, свакако, позитивно оценити измену скупштинског пословника којом је отклоњена могућност да се према шефовима регулаторних тела примењују санкције у случају да њихов извештај не буде усвојен, као и да ће позитивно гледати и на наговештаје да се годинама нерешавани проблеми реше, као што су они у вези са простором за рад повереника.

И Немања Ненадић, из Транспарентности Србија, наглашава да се сусрео са људима који прилично добро познају ситуацију. „Њих је занимало, не толико да сазнају нешто ново, већ да чују и неко мишљење са стране, другачије. Највише смо причали о Закону о јавним набавкама, будући да је то тема коју ми покривамо, али смо се дотицали и других прописа, за чије су спровођење у Србији формиране неке независне институције или регулаторна тела”, објашњава Ненадић.

Стручњаци из ЕУ разговарали су тада и са представницима Министарства рударства и енергетике, Агенције за енергетику, као и јавних предузећа Електромрежа Србије и ЕПС-а. Представнике ЕК, како је наведено у саопштењу ЕПС-а, занимао је став ЕМС-а и ЕПС-а о улози, овлашћењима и независности регулатора у области енергетике у Србији.Разговарало се и о примени Трећег енергетског пакета ЕУ у оквиру припреме новог закона о енергетици, а посебно у делу регулисања овлашћења Агенције за енергетику.

Прва експертска мисија је, подсетимо, била у Србији од 21. до 25. фебруара и тада су представници Комисије разговарали са представницима овдашњих институција о реформи правосуђа, борби против организованог криминала, борби против корупције и о организацији и реформи полиције.